Svaka para nova nada u lepšu budućnost
Ganut pričom objavljenom u "Vestima" o 16-godišnjim trojkama, Milijani, Moniki i Milici Rančić iz Pirota, obolelim od cerebralne paralize i nevoljama u kojima se našla cela porodica, Zdenko Vasiljević iz Italije je poželeo istog trena da im pomogne u okviru svoje mogućnosti. To je ovaj čovek dobrog srca, rodom iz Doboja, nedavno i učinio poslavši na kućnu adresu Rančića pomoć od 100 evra.
O ovom humanom gestu čitaoca "Vesti" iz Italije naše novinare je obavestila majka Olgica Rančić.
Odlične učenice
- Moram da se pohvalim i kažem da su sve tri završile osmi razred sa odličnim uspehom, na šta sam veoma ponosna. Istina, iako su u istom danu rođene, veoma su različite kako fizički tako i psihički. Svaka je posebna na svoj način i ima različite želje i planove. Tako Milijana želi da se bavi novinarstvom, Monika ekonomijom, a Milica kompjuterima, pa sada ozbiljno razmišljaju koje srednje škole bi trebalo da upišu da bi ostvarile svoje želje - rekla je Olgica.
Kontakt adresa
Plemeniti zemljaci širom sveta koji žele da pomognu porodici Rančić da obezbedi električna invalidska kolica svojoj ćerki Milici mogu stupiti sa njima u kontakt na adresu: Ulica Pobede br. 7, 18.300 Pirot ili putem telefona na broj ++ 381 10 312 481 ili na ++ 381 64 37 37 920. |
- Iako smo se Zdenku Vasiljeviću već zahvalili u telefonskom razgovoru, osećam potrebu da se u ime cele naše porodice još jednom od sveg srca zahvalim na ukazanoj pažnji i pomoći. Svaki poziv, topao razgovor sa ovako dobrim ljudima nam izuzetno prija i daje nadu da ćemo uspeti da savladamo prepreke koje su pred nama. Kad to kažem, mislim pre svega na to da Milici obezbedimo električna invalidska kolica, a potom, ukoliko bude moguće, kupimo neki polovan automobil kako bi sve tri ćerke vozili u školu - rekla je Olgica Rančić, koja skromnom platom higijeničarke u Narodnoj biblioteci u Pirotu izdržava celu porodicu, a potom nastavila:
- Milici i Milijani će doduše prevoz biti najpotrebniji, s obzirom na ortopedska pomagala. Pokušali smo zaista sve što je moglo i što nam je bilo dostupno, kako bi naše devojčice stale na noge. Moniku i Milijanu smo nakon dugotrajnog lečenje uspeli da podignemo, ali Milicu nismo, što nam veoma teško pada.
Istina, teška bolest sestara Monike, Milijane i Milice, za koju pravog leka nema, nije ih mentalno uskratila, već je uticala na njihove motoričke funkcije.
Olgica i njen suprug Ivica Rančić, bili su odlučni da osposobe ćerke da stanu na svoje noge i omoguće im lakšu i srećniju budućnost. Bilo je potrebno mnogo hirurških intervencija, rehabilitacija, banjskog lečenja i upornosti kako bi došlo do boljitka. Monika je uspela da prohoda samostalno, Milijana uz pomoć štaka ali, nažalost, Milica i pored svih napora nije uspela da stane na svoje noge. Uprkos bolesti, sve tri su odlične učenice sada već osmog razreda osnovne škole. To im je, pre svega, omogućeno, jer osnovna škola koju pohađaju ima patronažne nastavnike koji svaki dan dolaze da rade sa njima.
Želja im je da upišu srednju školu, ali kako škole koju bi volele da pohađaju nemaju patronažne nastavnike, to bi njih tri svakog dana morale da odlaze na nastavu. Samim tim, Rančići su se našli u velikom problemu za koje nisu mogli sami da pronađu rešenje. Bračni par Ivica i Olgica, nažalost, nemaju finansijskih sredstava za ovo pomagalo, jer je izuzetno skupo. Isto tako, ne mogu da ih voze do škole jer su im kola prestara i ne mogu da se poprave.
Da sve bude još teže otac Ivica je ostao bez posla kada je njegova firma otišla u stečaj, a Olgica je morala da podigne kredit kako bi popravili krov svoje kuće, pa polovina njene i više nego skromne plate, koja iznosi svega 15.000 dinara (oko 150 evra), svakog meseca ide na otplaćivanje duga.
- Verujte da nam je bilo izuzetno teško da se obratimo za pomoć ljudima dobre volje posredstvom "Vesti". Najviše bismo voleli da do toga nije moralo da dođe, jer smo navikli da živimo od svog truda i rada. Ali, kad čovek nema kud, a u pitanju je budućnost njegove dece, spreman je i na kolena da padne i da moli. Ivica i ja nismo izuzetak. Učinili smo to pre svega, jer osećamo dužnost prema njima da im ispunimo želju da nastave da se školuju, pošto im je to najveći životni pokretač. Još jednom, hvala svima u napred i na samoj želji da nam pomognu da ćerkama omogućimo lepšu i bezbrižniju budućnost - kazala je majka Olgica.
