Sinovi idu očevim, ćerka majčinim stopama

Petar Milošević, rodom iz Konjica, tačno je 360 dana bio mučen u hrvatskom logoru početkom rata u Bosni, tačno 968 dana branio je Republiku Srpsku na prvim linijama fronta, tačno 102 dao je krv i tačno 14 godina trajala je njegova grčevita i skoro nadljudska borba da bez stalnog posla i prihoda prehrani četvoro maloletne dece.

Milka Milošević sa decom

Na kraju, u avgustu prošle godine, Petar se predao. Umro je u bolnici u Foči, a gore, u brdima višegradskog sela Prelovo, u jednoj izbegličkoj baraci, ostali su njegova supruga Milka, sinovi Ratko (17), blizanici Zoran i Goran (16) i ćerka Milijana (13).

Iza njih je prva zima bez Pere. Prošla je, kaže Milka, bez gripa, bez drhtavice pored šporeta, bez loših đačkih ocena, bez nekih većih nevolja...

Štednja

Milka kaže da štedi svaku paru i da ne ispunjava baš svaku dečju želju.

- U odnosu na neko ranije vreme, kad u u kući nismo imali ni pare da kupimo kilogram brašna, zahvaljujući čitaocima vaših novina danas smo u prilici da imamo nešto ušteđevine i da možemo da preživimo od Perine penzije i dečjeg dodatka. Ali, ne razmećemo se. Svaki mesec ja deci dam po pet evra za džeparac. To vam je, pa gledajte šta ćete. Oni ne gunđaju... I, zna se, nema igranja lopte i trčanja u patikama. One se odmah izderu i mora da se kupuju nove. Kod nas važe druga pravila. U školu može u patikama, ali kad se dođe kući, obuvaju se opanci i može na livadu - objašnjava Milka.

- Mnogo su nam pomogli ljudi iz inostranstva, čitaoci naših dragih "Vesti". Javljali su se sa svih strana sveta, od Australije do Kanade i slali nam pomoć, bodrili nas. Zahvaljujući vama, novinarima, dobila sam brzo i Perinu penziju i dečji dodatak za decu, uspela nešto da stavim na štednju, da imaju ako krenu na fakultete - pričala je onomad Milka kad smo joj uručili donaciju od 250 evra našeg humanog čitaoca Nenada Glišića iz Kopenhagena.

- Hvala tom dobrom čoveku. Ovo nije prvi put da nam je pomogao. Neka zna, svaki evro iskoristiću da ovoj deci bude bolje, da izrastu u ljude, da budu jaki, časni, pošteni i vredni kao moj Pero... Ma, oni to jesu i sada! - kaže Milka.

Ako se za život pokatkad može reći da je umetnost, onda su Milka i njena deca istinski

protagonisti jedne od nesvakidašnjih priča o umetnosti preživljavanja. U njihovoj baraci u brdima iznad Drine mnogo toga nema, ali ljubavi i pažnje ima napretek.

- Svi su mi odlični đaci. U školu odlaze na vreme, dolaze na vreme. Kad ručaju i završe zadatke, pomažu u kući, oko kuće... Sva drva su spremili za zimu, neki dan su okresali voće, izriljali baštu... Nema posla koji ne znaju. Zoran je počeo da trenura fudbal u Višegradu, Goran već mašta o fakultetu... Sve njihove želje ja prihvatam i podržavam ih i samo ih jedno savetujem: istrajte u onome što želite! - priča Milka, a da će njena deca imati podršku i u plemenitim čitaocima "Vesti" potvrdila joj je ova poseta.

Ima za hranu, a i za prodaju

Milka nas poziva da pogledamo njene jariće, patke, koke, piliće...

- Prošle godine u ovo vreme imali smo samo jednog jarca i nekoliko koka, a sad, hvala Bogu, imamo šestoro jarića, dvadesetak patki, kokoške... Nešto je za nas, za hranu, a nešto i prodam, zaradim koju paru. Od ovoga i nekih pomoći uštedela sam 2.200 maraka za spomenik mom Peri. Lep ću mu spomenik podići, da se zna kakav je junak, dobričina i dobar muž i otac bio moj Petar.

Uskršnji poklon

Po povratku iz Prelova, reporteri "Vesti" saznali su da je donacija vredna 1.000 australijskih dolara stigla od "Ljutog Krajišnika" iz Zapadne Australije za porodicu Milošević posredstvom naše redakcije u Sidneju.

"Šaljem vam poklon da imate za nastupajuće praznike", napisao je donator škrt na rečima, a galantan u davanjima.

Ova donacija biće uručena Miloševićima narednih dana i predstavljaće još jedno prijatno iznenađenje, ali i značajnu pomoć.