Tako je izvesni Ilija Srdan, videći da njegovi Mačvanci nikako da krenu u boj, jer su se uplašili turske odmazde, sazvao zbor u selu Zminjaku. Tu je izvadio iz nedara navodni poziv gospodara Miloša.
Na papiru je bio pečat sa likom anđela koji u ruci drži krin, a Srdan je, pokazavši ga meštanima, rekao: "Ovo je na riječ dva cara rišćanska započeto, niti bi bez njihove volje i pomoći novi Gospodar u Srbiji mogao biti".
Iako je u ime brže vrbovke pozivar prilično preterao, pretvarajući se da Mačvance zovu lično ruski i austrijski carevi na oružje, i on je radio prema uputstvima samog Miloša.
Tako je i mačvanski kmet Stefan Milošević, ne bi li ohrabrio narod, uzviknuo okupljenima: "Braćo, i trn i grm je pun srpske vojske, sve je ustalo na oružje što se krstom krsti."
Ustanicima su od tada naglo počeli da se prilivaju dobrovoljci, jer su se ovako eksplozivne izjave prenosile kao vetar, od usta do usta, od sela do sela.
Ali, za njih su isto tako lako saznavali i Turci, pa su naučili da budu veoma oprezni. Kada je selo Grocka trebalo da bude osvojeno kao važna tačka iz koje bi se krenulo dalje, na Beograd, Srbi su odlučili da nekoliko stotina ustanika pod teškim naoružanjem ostave na obližnjem brdu, a da u selo pošalju samo borce sa kuburama, koje su mogle da se sakriju u odeću.
Namera im je bila da mirno uđu u mesto, a potom na prepad zarobe muselima, glavnog policajca i razoružaju stražu. Plan je došao do ušiju Turaka, pa su se Srbi opredelili za otvorenu bitku. I dobili su je, gotovo bez zrna baruta.
Turske posade su tajno napustile naselje jer su vest protumačile kao da se protivnici tajno grupišu za napad koji gročanske straže nikako ne bi mogle da odbiju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
