Tako je govorio srpski velikan

Miloš Crnjanski bio je srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba. Ivo Andrić je za njega rekao: „Od svih nas jedino je Crnjanski rođeni pisac.“

• Život se ne menja, on prolazi.
• Oni, koji ne umeju da se pretvore u glumca u svom životu – ostaju ostrva.
• Nigde na svetu ne govori se o nama tako ružno kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako olako drugome da to čini kao kod nas.
• Ja nisam više željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće.
• Vi znate da ja imam ludu teoriju sumatraizma da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih školjaka i zelenih trava čak na drugom kraju sveta…
• Sa romanima kakvi su danas, ne može se dići revolucija.
• Nedostatak slobode počinje političkim sugestijama, a diktatura je sledeći korak: zabrana slobodnog stvaralaštva.
• Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se u njemu lomi kao u nekoj prizmi. A poneki pesnik od toga poludi.

• Mogao bih u Danskoj, i u Švedskoj, i u Norveškoj, da živim. Pa i na Islandu. Svuda ima dobrih ljudi. Jedan drugi glas u meni, na to, dovikuje mi da se varam. I, da sreće nema van onog mesta, gde smo proveli detinjstvo i gde smo se rodili.
• Kada bi ceo srpski narod nestao, a ostao samo Gorski vijenac – ostalo bi dosta.
• Pisac mora mnogo da putuje, mora mnogo da vidi, da mnogo doživi.
• Ne, ne postoji nikakva zajednica ljudi. Priča je to. Postoji samo samoća čoveka.
• A što se tiče mnogih zapeta – čak se i Ivo Andrić šalio na moj račun u pitanju tih zapeta – to je želja da čitalac čita rečenicu onako kako ja želim da je čita, ne kako bi on hteo.
• Srce ne kuca više, kucaju uspomene.
• U mladosti, i u ratu, čovek nosi u sebi duboku čežnju za srećom, kao da će večno živeti i kao da je budućnost, kraj svih grozota, lepa.
• Nada je najviši stepen mudrosti u ljudskom životu.
• Čovek je čoveku zagonetka i pustinja.
• Cela naša zemlja sastavljena je od komada prošlosti. Daleko je od mene i sama pomisao da bi trebalo na toj prošlosti stati. Daleko od toga. U budućnost treba gledati. U budućnost treba ići. U budućnost gledaju i idu svi srećniji narodi.