Ekstremne vremenske nepogode u Zapadnoj Africi podižu cenu kakaoa, izazivajući „uskršnju inflaciju“ u Evropi i Velikoj Britaniji.
Cene slatkiša rapidno rastu zbog smanjenja proizvodnje kakaoa u Zapadnoj Africi. Ljudski izazvane klimatske promene dovele su do ekstremnih vremenskih nepogoda u ovom regionu, što je izazvalo nagli pad proizvodnje kakaoa i drastično poskupljenje čokolade. Novi fenomen stručnjaci su nazvali „uskršnja inflacija“ ili Easter Eggflation.
Prema analizi Energetske i klimatske inteligencijske jedinice (ECIU), prosečna cena popularnih uskršnjih čokolada u Velikoj Britaniji porasla je za dve trećine u samo tri godine, dok su pojedina jaja poskupela i više od dvostruko. Podaci koji prate prosečne cene glavnih brendova u britanskim supermarketima između januara i marta pokazuju da su Galaxy uskršnja jaja poskupela najviše – čak 105 odsto po 100 grama od 2023. godine. Cadbury Creme Eggs poskupeli su 81 odsto, dok je 200-gramski Lindt Gold Bunny sada skuplji za 77 procenata, sa cenom od 8,42 funte (oko 9,72 evra).
U 2025. godini, cene čokolade u EU porasle su u proseku 18 odsto, što je najviše od svih prehrambenih proizvoda, dok su ukupne potrošačke cene u EU rasle oko 2,5 procenta godišnje.
Kako klimatske promene utiču na industriju čokolade
Eksperti kao glavni razlog poskupljenja navode drastičan rast cene kakaoa, koji je pogođen globalnim zagrevanjem. Većina kakaoa (oko 60 odsto) dolazi iz Zapadne Afrike, iz vlažnih zemalja kao što su Obala Slonovače i Gana, gde se tople i vlažne sezone smenjuju sa kratkim sušnim periodima.
Porast temperatura doveo je do ekstremnih vremenskih događaja koji su u poslednje tri godine smanjili proizvodnju kakaoa i do 40 procenata. Ekstremne padavine u 2023. izazvale su pojavu bolesti crne mahune, koja je uništila veliki deo kakao biljaka. Suša početkom 2024. i ekstremne vrućine dodatno su pogoršale setvu, rast i berbu kakaoa.
Neki stručnjaci upozoravaju da bi svet mogao ostati bez kakaoa do 2050. godine ako emisije gasova koji zadržavaju toplotu nastave da rastu. Nelegalna eksploatacija zlata, stara stabla i krijumčarenje kakaoa dodatno pogoršavaju situaciju i podižu cene.
Kris Jakarini, analitičar hrane i poljoprivrede u ECIU, ističe da nagli rast cena jasno pokazuje da klimatska kriza više nije daleka pretnja, već realnost koja direktno utiče na naše račune za kupovinu.
„Ekstremne vremenske nepogode koje uništavaju berbu kakaoa u Zapadnoj Africi i podižu cene čokolade direktna su posledica zagrevanja planete. Čak i ako sada pažnja javnosti prelazi na konflikte u Iranu i zalivskom regionu, nečinjenje po pitanju klimatskih promena dodalo je stotine evra na račune za kupovinu, a čokolada je samo jedan od mnogih pogođenih proizvoda.
„‘Uskršnja inflacija’ služi kao snažna poruka šta nas čeka ako svet ne smanji emisije i ne obezbedi stabilne lance snabdevanja“, ističe analitičar.
Da li Evropa snosi deo krivice?
Naučnici eksperimentišu sa rogačem, biljkom otpornom na klimatske promene koja uspeva u toplim i suvim klimama uz minimalnu potrebu za vodom. Ipak, ovo ne rešava glavni problem – zemlje u razvoju i dalje snose najveći teret klimatskih promena.
Na UN klimatskom samitu COP29 2024. godine, skoro 200 država složilo se da do 2035. godine trostruko poveća finansijsku podršku zemljama u razvoju, na 300 milijardi dolara godišnje (oko 254,5 milijardi evra). Godinu dana kasnije, na COP30, zemlje u razvoju pozvale su na dodatnu pomoć za prilagođavanje klimatskim promenama, ističući koliko infrastruktura poput odbrambenih sistema od poplava i sistema otpornog na sušu vodu može promeniti živote.
Međutim, države su se samo saglasile da barem trostruko povećaju sredstva za adaptaciju do 2035, praktično ponavljajući prethodne obaveze bez novih koraka. Istovremeno, Nemačka je najavila smanjenje budžeta za pomoć zemljama u razvoju u smanjenju emisija gasova sa šest milijardi na 4,58 milijardi evra.
U 2025. nekoliko ključnih zapadnoevropskih zemalja – Švajcarska, Francuska i Holandija – takođe je značajno smanjilo pomoć, fokusirajući se na sopstvene potrebe, poput jačanja odbrane. Ovaj mesec, Velika Britanija je kritikovana zbog planova da smanji klimatsku pomoć za oko 14 odsto, na približno dve milijarde funti godišnje (oko 2,31 milijardi evra) – uprkos upozorenjima da bi takva odluka ugrozila nacionalnu bezbednost i živote u svetu.
