Dolazak proleća doneo je bogatiju ponudu na pijacama, ali i cene od kojih se kupcima vrti u glavi. Špargla, u svetu poznata kao veoma zdravo i delikatesno povrće, na našim tezgama trenutno nosi epitet „luksuznog povrća“. Dok se potrošači iznenađuju visokim cenama, poljoprivrednici koji su se usudili da je uzgajaju trljaju ruke – jer špargla je pravi rudnik zlata.
Cenovni šok na pijacama
Novosađani su ovih dana ostali u čudu kada su na Limanskoj pijaci videli da kilogram špargle košta više od 3.000 dinara. Uglavnom je reč o povrću iz uvoza, poput špargli iz Italije ili onih iz organskog uzgoja u Meksiku, pa za svega pola kilograma treba izdvojiti između 1.400 i 1.500 dinara.
Ništa jeftinije nije ni u prestonici. Na beogradskoj pijaci Bajloni, vezica sveže špargle košta oko 1.000 dinara. Kupci koji preferiraju markete mogu proći za nijansu povoljnije kada je u pitanju sveža špargla, gde se pakovanje od 450 grama prodaje za 700 dinara, ali zamrznuta varijanta od 400 grama ide i do 1.500 dinara.
S druge strane, domaći proizvođači nude znatno pristupačnije cene. Kupovinom direktno od malih gazdinstava u Vojvodini, kilogram domaće zelene špargle može se naći po ceni od 1.200 do 1.400 dinara, dok se na nekim poljoprivrednim berzama domaća, neprskana špargla nudi i za oko 700 dinara po kilogramu.
Od jedne njive do 20.000 evra profita
Iako kod nas još uvek nema mnogo velikih proizvođača, uzgoj špargle se pokazuje kao izuzetno unosan biznis. Profitabilnost sa samo jednog hektara iznosi od 15.000 do 20.000 evra godišnje, dok neke procene idu i do neverovatnih 30.000 evra godišnje zarade na većim parcelama.
Ono što ovaj biznis čini posebno atraktivnim jeste dugovečnost biljke. Špargla je višegodišnja kultura čiji životni vek i period rađanja traju između 15 i 20 godina. Pravilno razvijena biljka pun rod i izdanke za berbu daje tek u trećoj godini, ali nakon toga donosi siguran prihod.
Pored odlične zarade, poljoprivrednici ističu njenu neverovatnu otpornost.
„Izdrži temperature minus 23, minus 24 i izdržala je temperature plus 42. Dobro podnosi grad“, objašnjava jedan od proizvođača.
Minimalna ulaganja i nega
Za razliku od mnogih drugih kultura, špargla ne zahteva složenu zaštitu niti veliku dodatnu prihranu ukoliko je zemljište pre sadnje dobro pripremljeno i obogaćeno organskim materijama. Ipak, ona voli vlagu, pa je obezbeđivanje redovnog zalivanja, naročito tokom sušnih perioda, ključno za visok prinos. Najveći deo posla svodi se na borbu protiv korova i samu berbu, koja traje od polovine aprila do kraja maja.
S obzirom na to da su restorani u stalnoj potrazi za ovim delikatesom, a prodaja putem društvenih mreža i specijalizovanih platformi cveta, uzgoj špargle definitivno predstavlja zlatnu priliku za srpske poljoprivrednike koji žele da probaju nešto novo i veoma isplativo.
