Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su razlike u zaradama između muškaraca i žena u Srbiji jasno vidljive i da žene zarađuju oko 14 odsto manje, a platni jaz se na isti način vidi i u zemljama Evropske unije, gde je on u proseku oko 11 odsto, obajvio je danas specijalizovani portal Poslovi Infostud.
Taj jaz u Srbiji je vidljiviji u Beogradu nego u manje razvijenim delovima zemlje, a istraživanje Instituta za razvoj i inovacije „Razlike među polovima u prosečnim neto zaradama“ pokazuje da što region ima viši nivo zarada, to je platni jaz između polova izraženiji.
Najveća razlika je u Beogradu, čak 19 odsto, dok je najmanji jaz u regionu zapadne Srbije i Šumadije devet odsto, što se u analizi Infostuda ocenjuje u svetlu činjenice da je u Beogradu koncentrisan veliki broj upravljačkih i visoko plaćenih pozicija, na kojima i dalje dominiraju muškarci.
Istraživanje Infostuda, rađeno svojevremeno tokom trajanja jednog od Regionalnih sajmova zapošljavanja, pokazalo je i dodatni problem – da žene, ne samo da zarađuju manje, iako su obrazovanije od muškaraca, već one i prilikom konkurisanja za posao očekuju manju zaradu i do 200 evra.
„Najproblematičnije je to što platni jaz u Srbiji nije rezultat samo razlike u plati za isti posao, već je pre svega posledica šire strukture tržišta rada. Razlika u prihodima nastaje mnogo ranije, u raspodeli pozicija, mogućnosti napredovanja i kontinuitetu karijere“, rekla je za Infostud Milica Dolašević. menadžerka projekata u Institutu za razvoj i inovacije.
Ona naglašava da žene ređe dolaze do upravljačkih i rukovodećih funkcija, koje nose najveće zarade i najveći uticaj, a češće su zaposlene u sektorima koji su u proseku slabije plaćeni, i imaju prekide u karijeri povezane sa roditeljstvom i brigom o porodici.
„Sve to znači da se platni jaz formira kroz čitav karijerni put, a ne samo kroz pojedinačne odluke poslodavaca o visini plate. Zbog toga je važno da se pitanje platnog jaza posmatra šire – kao pitanje jednakog pristupa prilikama, napredovanju i pozicijama odlučivanja, a ne samo kao pitanje razlike u zaradi na istom radnom mestu“, upozorava Milica Dolašević.
Nekadašnja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković smatra da da očekivanje manje zarade proizilazi iz posledice dubokog i višedecenijskog ukorenjenog patrijarhalnog obrasca.
„Žene sebe doživljavaju kao manje vredne i zbog toga njihova očekivanja u pogledu plate budu manja“, rekla je ona iz Infostud.
Kompleksan položaj žena u društvu ilustruje još nekoliko činenica – materinstvo, njihova briga i odgovornost prema deci ili nekom drugom članu porodice, naročito period materinstva, koji u praksi često znači prekid ili usporavanje profesionalnog razvoja, uključujući i raspodelu neplaćenog rada u domaćinstvu.
U Srbiji žene i dalje provode značajno više vremena u kućnim obavezama i brizi o porodici, što direktno utiče na raspoloživo vreme za dodatne edukacije, profesionalno usavršavanje, umrežavanje ili razvoj poslovnih ideja.
„Sve to ima dugoročne posledice, od sporijeg karijernog napredovanja do manjeg samopouzdanja u pregovorima o plati ili prilikom pokretanja sopstvenog biznisa. Zbog toga razlike u očekivanjima nisu samo pitanje individualnih ambicija, već odraz šireg ekonomskog i društvenog okvira“, ocenila je Milica Dološević.
Ona istovrmeno upozorava da su u Srbiji nedovoljno razvijeni i nedosledno se primenjuju zakonodavni i institucionalni okvir koji bi podržao ravnopravno učešće žena na tržištu rada i ukazuje da „posebnu pažnju treba posvetiti položaju žena nakon porodiljskog odsustva“.
„Nedovoljan sistemski odgovor na izazove sa kojima se žene tada suočavaju može imati dugoročne negativne posledice. Počev od otežanog povratka na tržište rada i sporijeg napredovanja, do šireg društvenog efekta poput odlaganja ili izbegavanja majčinstva“, konstatuje Milica Dolašević.
Ona smatra da je „potrebno unapređenje zakonodavnog okvira, razvoj politika koje olakšavaju usklađivanje rada i roditeljstva, ali i kontinuirano podizanje svesti javnosti o važnosti ravnopravnog učešća žena u ekonomiji“ i da „samo takav pristup može dugoročno doprineti smanjenju platnog jaza i stvaranju pravednijeg tržišta rada.
