Zbog visoke i nekonkurentne cene električne energije evropska hemijska industrija je u proteklih godinu dana zatvorila 101 industrijski pogon i ugasila 75 hiljada radnih mesta.
Nisu, međutim, pod pritiskom samo hemičari: sličan obrazac iznuđenih gašenja, odgađanja ulaganja i preseljenja pogona zahvata i ostale energetski intenzivne grane, od industrije čelika do cementa, aluminijuma i keramike.
Procene ECB
“Evropa gubi industrijske kapacitete brzinom kakvu nikada pre nismo videli. Ovo nije privremeni pad, to je strukturni pomak konkurentnosti koji utiče na sve proizvodne sektore”, rekao je Markus Kamiet, izvršni direktor hemijskog diva BASF-a. Visoke cene energije u Evropi usporavaju energetski intenzivne industrije i Evropska unija mora da preduzme hitne mere kako bi smanjila troškove energije, zatražili su čelnici evropskih industrijskih preduzeća nakon samita koji se održao sredinom februara u Antverpenu.
Procene Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da bi trajno desetpostotno poskupljenje struje moglo da izbriše do dva posto radnih mesta u energetski intenzivnoj proizvodnji. U sektoru usluga na svako izgubljeno industrijsko radno mesto gasi se do pet radnih mesta. Cene koje su pre energetske krize 2022. iznosile oko 75 evra po megavat-satu sada prelaze sto evra, a u nekim su zemljama čak premašile 190 evra po megavat-satu, što je dvostruko više od nivoa od pre četiri godine, upozorili su ekonomisti ECB-a.
„Cene električne energije u EU i dalje su više unutar Evrope nego u konkurentskim zemljama. Troškovi ugljenika jedinstveni su za Evropu, a sistem je osmišljen tako da povećava troškove iz godine u godinu”, stoji u deklaraciji koju je potpisalo više od 100 čelnika preduzeća iz industrijskog sektora. Deklaracija je objavljena samo nekoliko nedelja pre najavljenih rasprava čelnika EU u martu. Prema najavama, EU je spremna da revidira sistem određivanja cena električne energije u kojem je veleprodajna cena struje i dalje snažno povezana s cenom gasa.
Nakon izmena iz 2024, koje su već ublažile vezu između maloprodajnih cena i fosilnih goriva, sada se otvara pitanje novih korekcija samog “merit order” sistema u kojem najskuplja aktivirana elektrana određuje cenu za celo tržište. Predsednica EK Ursula fon der Lajen najavila je da će “doneti različite opcije i nalaze o tome je li vreme da krenemo napred u dizajnu tržišta ili smo još uvek dobri”, naglašavajući da zaključak još ne postoji, ali da pritisak industrije zahteva odgovore, piše Poslovni dnevnik.
Ursula fon der Lajen je u Antverpenu otvoreno priznala da se energetski intenzivni sektori suočavaju s “visokim i nestabilnim” cenama, ali podseća da “znamo razlog za to: gas diže cene, obnovljivi izvori energije i nuklearna energija snižavaju cene”.
Kao “dobru vest” navodi činjenicu da EU ima potencijal da smanji troškove ubrzanjem ulaganja u obnovljive izvore i prenosnu mrežu. Sledeći korak vidi u usmeravanju “više prihoda ETS-a natrag u industriju”, uz argument da “ti resursi dolaze iz industrije i moraju se ponovno uložiti u industriju”, s obzirom na to da su emisije od 2005. do danas smanjene za 39 posto, uz više od 260 milijardi evra prikupljenih prihoda.
Hrvatska industrija u ovu raspravu ulazi sa startnom nepovoljnijom pozicijom: prema procenama HUP-a, domaće firme plaćaju oko 18 posto višu cenu električne energije od proseka EU-a, odnosno 23 posto više od zemalja centralne i istočne Evrope. Glavni ekonomist HUP- a Hrvoje Stojić podseća da električna energija čini gotovo 26 posto finalne potrošnje energenata i drugi je najvažniji energent nakon gasa, pa razlike u jediničnoj ceni direktnu „utiču na trošak proizvodnje, profitabilnost i investicione odluke”, odnosno na samu konkurentnost.
Osim toga, Hrvatska, za razliku od nekih država članica, nema razrađene mehanizme stabilizacije cene električne energije pa HUP predlaže paralelni pristup: jačanje dugoročnog ugovaranja i fleksibilnosti, razvoj skladištenja, optimizaciju mrežarina i parafiskalnih nameta te uvođenje kompenzacija indirektnih CO2 troškova kroz ETS i CISAF okvire.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta upozorava da je problem cena energije “složeniji nego što se čini”, posebno u kontekstu sve češćih negativnih cena kada ponuda nadmašuje potražnju, a proizvođači praktično plaćaju da bi predali struju u mrežu. Podseća da su interkonekcije ključne za jedinstveno tržište i zajedničku sigurnost, ali primećuje i paradoks: u nekim slučajevima izvoz jeftinije energije može da povisi cene na izvoznom tržištu.
Kosta najavljuje da će države članice u martu pokušati da izađu iz “ideološke rasprave” i pređu na “tehničku i pragmatičniju raspravu”, uključujući ideju litvanskog predsednika da se buduće koristi jeftine obnovljive energije “monetizuju unapred”, a vrate kasnije kada čiste energije bude u izobilju.
Fleksibilnost i dugoročni ugovori
Fenomen negativnih cena na veleprodajnim tržištima postao je sve češći kako raste udeo vetra i sunca, a mreža i potražnja ostaju nefleksibilne. Predstavnici sektora čiste energije naglašavaju da su negativne cene “jasan signal” da Evropa mora da ubrza razvoj skladištenja i fleksibilne potražnje.
Glavna izvršna direktorka udruge WindEuropea Tine van der Streten ističe da rešenje leži u “više sistema skladištenja, ali i upravljanju potražnjom” kako bi energetski intenzivne firme bile spremnije da rade kad su cene niske. Katarina Augusto iz SolarPower Europe predlaže desetostruko povećanje baterijskih kapaciteta do 2030. te “pristup koji fleksibilnost stavlja na prvo mesto u planiranju mreže”.
Za industriju to znači da će borba protiv visokih cena sve više zavisiti od mogućnosti da prilagođava potrošnju, sklapa dugoročne ugovore i koristi skladištenje, a ne samo od jednokratnih intervencija sa cenama. U tom smeru idu i instrumenti poput ugovora za razliku (CfD) i dugoročnih ugovora o otkupu električne energije (PPA), koje EU sve snažnije promoviše kao dopunu klasičnom sistemu, s ciljem da se delom odvoji cena za krajnje potrošače od gasnih skokova.
