Nakon prošlogodišnje nestašice i ogromnog poskupljenja jaja u Americi, američko tržište se suočava sa novim problemom. Cene jaja su prepolovljene, a nakon oporavka farmi, farmere sada muči prekomerna proizvodnja ove namirnice.
Prosečna cena pakovanja od 12 jaja u prodavnici iznosi 2,58 dolara, prema podacima Statistike biroa rada. To je otprilike upola manje nego što su mnogi potrošači plaćali pre godinu dana.
Jata živine su se oporavila nakon prošlogodišnje epidemije ptičjeg gripa, ali to je farmere dovelo u situaciju da iznenada prodaju ispod cene.
„Naši farmeri su jednu krizu zamenili drugom“, rekla je Emili Mec, predsednica i izvršna direktorka organizacije „Amerikan eg bord“ (American Egg Board).
„Prošle zime ptičji grip je zahvatio zemlju i usmrtio 70 miliona kokošaka nosilja. Potražnja potrošača ostala je stabilna dok je ponuda opadala, što je dovelo do nestašice jaja i rekordnih cena u prodavnicama“, objasnila je Mec.
Od tada su farmeri neumorno radili na obnovi jata i jačanju biosigurnosti uz pomoć američkog ministarstva poljoprivrede. To je dalo rezultate: ponuda jaja je naglo porasla, a cene su pale.
Cena jaja za potrošače je 34% niža nego prošle godine, prema januarskom indeksu potrošačkih cena. Međutim, farmeri sada imaju previše jaja koja prodaju po izuzetno niskim cenama.
„Brzina kojom su cene jaja sa rekordno visokih pale na nedavne niske nivoe je izuzetna“, rekao je Majk Puljizi, farmer, vlasnik kompanije „Puljizi eg farms“ (Puglisi Egg Farms) na istoku SAD, piše CNN .
„Izgleda da proizvodimo više jaja nego što je potrebno. Imali smo mali predah od izbijanja ptičjeg gripa pa su ljudi mogli da obnove zalihe i vrate veličinu jata“, naglasio je Puljizi.
Prema Džejdi Tompson, vanrednoj profesorki poljoprivredne ekonomije na Univerzitetu Arkanzas. U proseku, jedna farma troši od 98 centi do 1,05 dolara za proizvodnju pakovanja od 12 jaja, To često ne uključuje operativne troškove poput pakovanja i transporta, koji su porasli u poslednjih godinu dana.
U međuvremenu, veleprodajne cene jaja na nacionalnom nivou iznose 92 centa, prema podacima USDA (američka agencija za kontrolu hrane), što je njihov najniži nivo u poslednje tri godine.
„Sada su u situaciji da se suočavaju sa istorijski niskim veleprodajnim cenama, što znači da proizvode jaja ispod cene koštanja“, rekla je Mec.
„Puljizi eg farma“ je srednje velika kompanija koja proizvodi 486 miliona jaja godišnje na svoje dve farme u Delaveru i Nju Džerziju. Puljizi prošle zime nije izgubio živinu, ali i dalje posluje sa gubitkom. Kaže da je situacija mnogo gora za farmere koji su prošle godine izgubili jata.
„Bilo bi teško jer ste u tom periodu bili van posla, a sada se vraćate poslovanju taman na vreme da pretrpite gubitke, što je upravo ono čega sam se plašio 2022. kada smo dobili ptičji grip“, rekao je Puljizi, koji je te godine izgubio celo jato. „Oni bi sada mogli biti u vrlo nesigurnoj poziciji“, dodao je on.
Za manje proizvođače, dvostruki udar – gubitak živine i niske cene – mogao bi da ih izbaci iz posla.
„Vidimo farmere koji se muče na tržištu i, ako se ovi uslovi nastave, izgubićemo porodične farme. To bi bilo pogubno za našu industriju“, kazala je Emili Mec.
Manji broj farmi ponovo bi mogao da preokrene situaciju – nazad ka nestašicama i višim cenama, rekla je Tompson.
„Dugoročna briga proizvođača je da, ako neka kompanija izađe iz posla, imate manju konkurenciju. Tako bismo kasnije mogli imati nestašicu jaja“, rekla je ona.
Jednostavno rešenje bilo bi da potrošači kupuju više jaja. Ali mnogi Amerikanci su ih kupovali manje zbog visokih cena i nestašica prošle godine.
„Visoke cene jaja promenile su navike potrošača i izvoznika. Biće potrebne niske cene da bi potrošači povećali potražnju, a za to će biti potrebno vreme“, rekao je Majkl Svonson, glavni poljoprivredni ekonomista u Wells Fargo Agri-Food institutu.
Kako bi se ublažile velike oscilacije u cenama i ponudi, farmeri i poljoprivredne organizacije zalažu se za vakcinu protiv ptičjeg gripa. Iako su farme ove godine prijavile manji broj slučajeva, virus je i dalje veoma zarazan i prenosi se putem divljih ptica.
Prošle godine USDA je saopštila da će uložiti 100 miliona dolara u istraživanje i razvoj vakcina. Međutim, njihova upotreba je kontroverzna. Vakcine ne sprečavaju širenje virusa, a Sjedinjene Države su veliki izvoznik živine. Mnoge zemlje ne prihvataju vakcinisane ptice.
„Našim farmerima su i dalje potrebni alati u borbi protiv ovog virusa kako bi se ovi usponi i padovi ublažili na svaki mogući način“, rekla je Mec. „To će doneti nivo izvesnosti i stabilnosti industriji jaja koji joj je očajnički potreban.“
