Kupci sve više vole sezonska sniženja, ali često postaju žrtve prevara, upozorava hrvatska članica Evropskog parlamenta Biljana Borzan. Prema istraživanju koje je predstavila, čak 97,6 odsto građana kupuje na sniženjima, dok je njih 72 odsto naišlo na lažna sniženja.
Građani najčešće kupuju odeću, obuću, hranu i belu tehniku, ali mnogo je onih koji su razočarani ponudom i visinom stvarnog sniženja. Borzan objašnjava da trgovci često u izlogu oglašavaju „totalnu rasprodaju“ ili „70 odsto sniženja“, dok su u stvarnosti samo jedna ili dve stavke snižene za taj procenat, a ostatak robe za tek 10–20 odsto. Zakonom je propisano da bar 20 odsto asortimana mora biti sniženo za oglašeni procenat.
– U prodavnicama mora biti jasno istaknuta zadnja cena proizvoda u 30 dana pre sniženja. Nažalost, često se postavlja lažna prethodna cena, pa kupac misli da je proizvod snižen, a zapravo nije – istakla je Borzan.
Opasnosti onlajn kupovine
Situacija je slična i na internetu. Evropska komisija pregledala je 16.000 veb-trgovaca i utvrdila da svako četvrto sniženje krši onlajn propise, dok 61 odsto građana EU tvrdi da je naišlo na lažna sniženja. Posebno su problematične prodavnice poput Sheina i Temua, koji koriste manipulativni dizajn kako bi stvorili utisak hitnosti i niže cene.
– Shein trostruko više koristi manipulativni dizajn, poput lažnih tajmera ili skrivanja informacija, nego Asos, a višestruko više nego Zara ili H&M – upozorava Borzan.
Osim toga, proizvodi sa ovih platformi često nisu bezbedni. Naime, studije pokazuju da 50- 86 odsto testirane odeće, igračaka i kozmetike sadrži štetne hemikalije ili netačne liste sastojaka.
– Svesna sam da su našim ljudima zbog visokih troškova života veb-prodavnice poput Temu i Shein privlačne, ali želim da znaju da je većina istraživanja pokazala da su njihovi proizvodi često puni opasnih hemikalija i nisu bezbedn – istakla je Borzan.
Testiranja proizvoda kupljenih putem aplikacije Temu u nekoliko evropskih država otkrila su brojne nepravilnosti i bezbednosne rizike. U Danskoj je utvrđeno da 86 odsto testiranih jakni sadrži štetne hemikalije, dok isto toliko igračaka nije u skladu sa bezbednosnim standardima.
U Poljskoj je analiza odeće pokazala da 57 odsto testiranih komada sadrži opasne metale poput olova, kobalta i nikla, dok je kod Sheina oko 50 odsto testirane odeće i nakita kontaminirano štetnim hemikalijama. Situacija nije bolja ni u Italiji, gde je kod 87 odsto testirane kozmetike otkriveno netačno označavanje sastojaka ili neispravni rokovi trajanja.
Nisko znanje o potrošačkim pravima
Veliki problem građanima stvara činjenica da je Hrvatska i dalje na evropskom dnu po poštovanju prava potrošača. Borzan ističe da je samo 17 odsto Hrvata dobro upoznato sa svojim pravima, dok više od polovine građana ima vrlo slabo znanje. Poverenje u državu zbog toga je nisko; dok u EU 61 odsto građana veruje državnim institucijama, u Hrvatskoj je taj procenat tek 31 odsto.
Rast cena hrane i troškova života tera mnoge građane da kupovinu obavljaju u susednoj Italiji. Ljudi iz Rijeke ističu da za istu korpu osnovnih namirnica u Trstu potroše 180 evra, dok bi ista kupovina u Hrvatskoj iznosila 390 evra. Primeri uključuju kafu, maslinovo ulje i keks, koji su u Italiji znatno jeftiniji.
Borzan poziva na strože tržišne inspekcije i veća ovlašćenja Evropske komisije u borbi protiv prekograničnih prevara. Naglašava da građani moraju pratiti cene, prijavljivati nepravilnosti i biti oprezni, naročito kod onlajn kupovine i prodavnica s niskim cenama koje često kriju rizike po bezbednost i zdravlje.
