U Nemačkoj postaje sve teže plaćati gotovinom ili uopšte doći do gotovine. Udruženja za zaštitu potrošača i socijalne organizacije traže da se pravo na plaćanje gotovinom garantuje zakonom.
Plaćanje gotovinom i dalje je moguće u Nemačkoj, ali ni približno kao nekada. U anketi sprovedenoj u oktobru 2025. među 1.000 ljudi, njih 30 odsto je navelo da su se u prethodnih šest meseci u kafiću ili prodavnici našli u situaciji da ne mogu da plate gotovinom jer to nije bilo moguće.
Jedno istraživanje Bundesbanke pokazalo je da u državnim institucijama, na primer pri izdavanju ličnih dokumenata, gotovinska plaćanja nisu uvek moguća.
Neke prodavnice više uopšte ne primaju gotovinu, a nove samouslužne kase u supermarketima često prihvataju samo kartice.
U maloprodaji sa ukupno oko 710.000 kasa sada postoji skoro 40.000 samouslužnih kasa, dok ih je 2023. bilo tek nešto više od 16.000.
Karte za prevoz, parking ili ulaznice za bazen delom više ne mogu da se plate gotovinom ili je to moguće samo uz dodatne komplikacije.
Ko ne može bez gotovine
Istovremeno, sve je manje mesta gde se gotovina uopšte može podići – uklanjaju se bankomati, a alternative, kao na primer podizanje novca na kasama u supermarketima, nisu svuda dostupne niti su svuda besplatne.
To je posebno problem u ruralnim područjima, pa ljudi moraju da prelaze veće udaljenosti kako bi došli do gotovine.
Gotovina je pritom ključna za decu, starije osobe i ljude bez računa u banci, kao i za one koji se zbog kognitivnih ili tehničkih ograničenja teško snalaze u digitalnom plaćanju.
Ljudi u teškim životnim okolnostima, poput onih u dugovima ili beskućnika, najčešće su bez ikakve druge mogućnosti plaćanja – osim gotovinom.
Kad se jednom ukine…
Za trgovce i uslužne delatnosti bezgotovinsko plaćanje je praktično, jer se smanjuje rizik od krađe, kao i troškovi rukovanja novčanicama i kovanicama.
Ali, pošto banke smanjuju broj filijala i bankomata, polaganje gotovinskih prihoda u banku postaje znatno teže i skuplje.
Ovi problemi se međusobno pojačavaju: što je manje mogućnosti da se dođe do gotovine, to su veće prepreke za potrošače, što dovodi do ređe upotrebe, a to zatim dodatno smanjuje ponudu.
Ako se ovaj razvoj nastavi, gotovina uskoro možda više neće biti upotrebljiva kao sredstvo plaćanja ni za potrošače ni za firme, pa bi bio potreban skup i složen ponovni razvoj gotovinske infrastrukture – kao što se trenutno može videti u skandinavskim zemljama, poput Švedske.
Tamo, naime, mnoge prodavnice i restorani više uopšte ne prihvataju gotovinu, a skoro da više nema ni bankomata.
U Švedskoj se oko 80 odsto kupovina obavlja digitalno. Gotovina se preporučuje još samo za vanredne situacije, na primer kada dođe do pada računarskih sistema.
Zajednički apel velikih organizacija u Nemačkoj
Na takve i slične scenarije upozoravaju nemačka udruženja potrošača i socijalne organizacije: u zajedničkom apelu upućenom vladi 29. januara 2026. zahtevaju donošenje zakona za zaštitu gotovine.
„Zakonodavac treba da obezbedi da se gotovina u načelu prihvata kao sredstvo plaćanja i da svi ljudi besplatno i bez prepreka, na razumnoj udaljenosti, imaju pristup gotovini – bilo putem bankomata ili drugih rešenja“, navodi se u apelu koji je potpisalo ukupno 14 organizacija.
Takvim zakonom savezna vlada može da sprovede svoju nameru iz koalicionog ugovora – da očuva gotovinu i omogući potrošačima slobodu izbora pri plaćanju. Plaćanje gotovinom je, prema članu 2 Ustava, čak deo opšteg prava ličnosti.
Iza apela stoje najveće krovne organizacije socijalnih udruženja u Nemačkoj, uključujući evangeličku i katoličku crkvu, kao i Savezno udruženje centara za zaštitu potrošača, Radničku dobrotvornu organizaciju, Nemački fond za pomoć deci, Saveznu zajednicu organizacija penzionera, kao i udruženja iz oblasti vašarske delatnosti i pekarskog zanatstva.
Prednosti i mane gotovine
Te organizacije navode da gotovina ostaje pouzdano sredstvo plaćanja u krizama – pri velikim havarijama, sajber-napadima ili prirodnim katastrofama – jer funkcioniše uvek, i bez struje i bez interneta.
Međutim, ako se veće sume drže u kući, postoji veća opasnost da taj novac nestane – zbog krađe ili prirodnih katastrofa kao što su poplave.
Gotovina štiti privatnost i omogućava nezavisnost od digitalnih sistema i jednostavnu kontrolu sopstvene potrošnje. Ali keš takođe delimično olakšava anonimne transakcije i deo sive ekonomije.
Gotovina podstiče društvenu interakciju u svakodnevnom životu: aktivnosti raznih udruženja, crkvenih zajednica, škola, komšijskih inicijativa i drugih programa često su izvodljive samo uz gotovinu.
Tu spadaju i humanitarni i školski bazari, razne lokalne akcije prikupljanja donacija ili neposredna pomoć beskućnicima.
Evropska unija jača gotovinu
Evropski parlament i predstavnici 27 država članica postigli su krajem novembra dogovor o paketu zakona koji pre svega treba da olakša pristup gotovini u ruralnim područjima.
Kada zakoni budu usvojeni, potrošači će u prodavnicama na kasi moći da podignu do 150 evra, čak i ako ništa ne kupuju. Do sada je to u većini supermarketa moguće samo uz istovremenu kupovinu i plaćanje karticom.
U Nemačkoj većina klijenata banaka na ovaj način trenutno može da podigne do 200 evra .
