Zaboravite na složene berzanske grafikone i procene rejting-agencija. Ako želite da znate u kakvom je stanju evropska ekonomija, dovoljno je da otvorite kutiju s picom.
Legendarna Margerita više nije samo brzi italijanski klasik – ona je postala precizan ekonomski instrument. Najnoviji Foodora Pizza Index 2026 otkriva da se u mirisu istopljenog sira i sveže pečenog testa krije priča o inflaciji, promenljivim navikama potrošača i nevidljivoj granici između evropskog istoka i zapada.
Inače, Foodora je jedna od vodećih evropskih platformi za dostavu hrane koja je, analizirajući milione narudžbina na šest tržišta, kreirala Pizza Index – godišnje istraživanje koje koristi cenu klasične Margerite kao merilo za praćenje inflacije, kupovne moći i ekonomskih trendova u Evropi.
Rast od 7,75 odsto
Rezultati opsežne analize miliona narudžbina na tržištima Austrije, Češke, Finske, Mađarske, Norveške i Švedske pokazuju da je tipična Margerita pica postala 7,75 odsto skuplja u samo godinu dana, dostigavši prosek od 11,96 evra. Ovaj rast je direktna posledica kumulativnih troškova koji su se nagomilavali godinama.
Iako se inflacija hrane u evrozoni usporila sa vrhunca od 15,5 odsto na podnošljivijih 2,9 odsto u 2025. godini, ekonomisti ECB-a upozoravaju da danas „stavljanje obroka na sto“ košta čak trećinu više nego pre pandemije. Meso i mlečni proizvodi skuplji su za više od 30 odsto, što direktno pogađa ključne sastojke svake pice: pšenicu, paradajz i sir.
Među zemljama koje su učestvovale u istraživanju, Mađarska je i dalje neprikosnovena „low-cost“ destinacija sa medijalnom cenom od 8,75 evra, dok na suprotnom kraju spektra Norveška drži titulu luksuznog tržišta, gde ćete istu picu platiti u proseku 17,60 eura.
Fenomen „faktora sitosti“
Zanimljiv je pomak u navikama potrošača koji sugeriše da kupci pokušavaju da „isciede“ maksimalnu vrednost iz svakog naručenog obroka. Tokom 2024. godine tržištem je dominirao klasik Margerita, međutim u 2025. godini na drugo mesto liste popularnosti izbio je kalcona – preklopljena pica koja nudi veći obim i jači osećaj sitosti.
Uz nju, snažan rast beleže i kapričoza i kebab-pica. Stručnjaci to nazivaju „filling factor“, odnosno time da kupci za istu cenu gledaju da vrednost obroka bude veća, odnosno da on bude konkretniji. Zato ne čudi da klasičnu Margeritu, na kojoj gotovo da nema ničeg, zamenjuju kalcona ili kebab-pica.
Hrvatska – negativni rekorder
Hrvatska se, međutim, u ovoj evropskoj analizi našla u nezahvalnoj ulozi negativnog rekordera. Iako nije bila obuhvaćena izvornim Foodora izveštajem, zvanični podaci Eurostata i lokalne analize cena na domaćim platformama otkrivaju da je predvodnik rasta na kontinentu.
Dok slovenačke komšije uživaju u neverovatnoj stabilnosti sa rastom od svega 0,9 odsto, u Hrvatskoj su cene Margerite u gradovima poput Zagreba i Splita stabilno „parkirane“ između 10 i 12 evra. To ih stavlja u zanimljivu poziciju da su skuplji od Mađarske i Češke, ali se cenama već opasno približavaju i austrijskim gradovima poput Beča (11,90 €), uprkos razlici u kupovnoj moći.
Bez obzira na to da li sedite u mađarskom Segedinu, koji je sa 8,50 evra najjeftiniji grad u indeksu, ili u norveškom Lilestremu, gde ćete za isto platiti rekordnih 19,12 evra, pica ostaje naša univerzalna valuta. Tržište se možda prilagođava, operativni troškovi poput struje i radne snage divljaju, ali potraga za savršenim parčetom ostaje najslađi i najmerljiviji evropski sport.
