Nakon ulaska u NATO pre gotovo dve godine, Švedskom, osim snega, ove zime provejavaju i razmišljanja o uvođenju evra.
Ipak, put do promene valute je dug, a vladajuća koalicija za početak najavljuje analizu prednosti i mana takvog poteza.
Posle Bugarske, koja je evro uvela 1. januara ove godine, činilo se da budućnost širenja evrozone barem privremeno nema perspektivu. Međutim, švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson je tokom rasprave u parlamentu najavila otvaranje debate o uvođenju evra.
– Potrebna je obimna analiza prednosti i mana, među kojima je i razmatranje bezbednosne situacije – istakla je Svantesonova u švedskom parlamentu.
Ipak, kako je najavila, to pitanje neće otvarati pre parlamentarnih izbora koji će biti održani u septembru.
Osim Moderata, u vladajućoj koaliciji desničarskih partija, pokretanje debate o uvođenju evra podržavaju i Stranka centra i Liberali. Sve četiri stranke levičarske opozicije, koju predvodi Socijaldemokratska partija, protive se uvođenju evra.
Referendum o uvođenju evra
Protivljenje promeni valute pokazali su i građani na referendumu 2003. godine. Uz visoku izlaznost od 82 odsto, 55 odsto birača se izjasnilo protiv uvođenja evra.
Među strankama je i tada bilo slično raspoloženje o promeni valute, osim što Socijaldemokratska stranka tada nije zauzela stav zbog internih nesuglasica.
Međutim, Švedska je, prema ugovoru o pristupanju Evropskoj uniji, u obavezi da uvede evro. Za to ne postoji rok, a Švedska je odbila da uđe u program ispunjavanja kriterijuma konvergencije (ERM II), pa samim tim nema ni mogućnost da uvede zajedničku valutu.
Osim Švedske, evro u Evropskoj uniji ne koriste ni Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Češka.
Danska ima izuzeće
Jedino Danska nije u obavezi da uvede evro, pošto je dobila izuzeće Mastrihtskim sporazumom iz 1992. godine, a Danci su takvu mogućnost i odbili na referendumu 2000. godine.
Preostale četiri zemlje trenutno ne planiraju da počnu da primenjuju kriterijume konvergencije, zbog čega se i ne očekuje da u skorije vreme prihvate evro.
