Evropljani su svesni da penzioni sistemi ne uspevaju, ali se protive povećanju starosne granice za penzionisanje Ovo je pokazalo veliko istraživanje agencije YouGov sprovedeno u šest evropskih zemalja.
Većina Evropljana smatra da će državni penzioni sistemi u njihovim zemljama uskoro postati finansijski neodrživi, ali istovremeno smatraju da su trenutne penzije preniske i protive se ključnim reformama poput povećanja starosne granice za penzionisanje. Ovo je pokazalo veliko istraživanje agencije YouGov sprovedeno u šest evropskih zemalja, izveštava The Guardian.
Sistemi neodrživi, penzije preniske Zbog starenja stanovništva i pada stope nataliteta, evropski penzioni sistemi zasnovani na generacijskoj solidarnosti – gde radnici plaćaju za penzije postojećih penzionera – su pod ogromnim pritiskom.
Pokušaji reformi redovno nailaze na snažan otpor, a istraživanje potvrđuje da su građani dobro upoznati sa problemom. Većina ispitanika u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji (između 61 odsto i 52 procenta) smatra da je njihov sistem već neodrživ. 45 odsto Poljaka i 32 procenta Britanaca se slaže.
Izgledi za budućnost su još mračniji: između 49 odsto i 66 procenata ispitanika u svih šest zemalja veruje da će sistem biti neodrživ do trenutka kada današnji 30-godišnjaci i 40-godišnjaci odu u penziju.
Zanimljivo je da su penzioneri optimističniji, posebno u Velikoj Britaniji, gde 62 odsto veruje u održivost sistema, u poređenju sa samo 27 procenata njihovih mlađih kolega. Uprkos svesti o neodrživosti, velika većina građana (između 53 odsto i 83 procenta) smatra da su penzije preniske. Ovaj osećaj je još jači među samim penzionerima (72-88 odsto), a većina zaposlenih, od 57 procenata u Nemačkoj i Velikoj Britaniji do 72 odsto u Italiji, ne veruje da će imati udobnu starost.
Građani čvrsto protiv ključnih reformi Kada su u pitanju rešenja, vlade se suočavaju sa snažnim otporom javnosti.
Anketa je pokazala snažno protivljenje povećanju starosne granice za penzionisanje, povećanju poreza za radno sposobne, obavezi da deca izdržavaju svoje penzionisane roditelje i smanjenju penzija.
Otpor povećanju starosne granice za penzionisanje je posebno jak – u zavisnosti od zemlje, između 47 odsto (Francuska) i 65 procenata (Nemačka) građana protivi se ideji dužeg čekanja na penzionisanje.
Protivljenje smanjenju penzija je još izraženije, u rasponu od 81 odsto u Nemačkoj do 61 procenat u Italiji.
Generalno, rezultati pokazuju jasan sukob interesa: penzioneri se protive smanjenju penzija, dok se oni radno sposobni protive povećanju starosne granice i povećanju poreza. Traže se alternativna rešenja
Međutim, neka rešenja imaju izvesnu podršku. Zakonska obaveza uplaćivanja u privatne ili profesionalne penzione fondove najpopularnija je u Ujedinjenom Kraljevstvu (57 odsto), a podržava se i u Nemačkoj (49 procenata) i Francuskoj (41 odsto).
Ideja da država podstiče starije radnike da duže ostanu na tržištu rada umesto da se penzionišu takođe je relativno popularna, sa podrškom koja se kreće od 57 odsto u Poljskoj do 42 procenta u Nemačkoj i Francuskoj.
Italijani se ističu po svojoj podršci merama koje prebacuju teret na najbogatije. Čak 66 odsto podržava veće poreze za bogatije penzionere kako bi se finansirale penzije najsiromašnijih, a 52 procenta smatra da bi državna penzija trebalo da se ukine za penzionere sa visokim prihodima, piše Poslovni dnevnik.
U svih šest zemalja preovlađuje stav da penzioneri sa višim prihodima, a ne mlađe generacije, treba da snose veću odgovornost za finansiranje penzija siromašnih.
