Na tržištu je sve više ulagača koji kupuju zlato. To, kako kažu stručnjaci, pokazuje da su druge investicije nesigurne i da je nisko poverenje u vlade i ekonomski razvoj.
– Cena zlata je u proteklim mjesecima eksplodirala – kaže Niki Šilds, direktorka strategije ulaganja u plemenite metale u MKS PAMP Grupi u razgovoru za DW.
– To je pokazatelj pada poverenja u vlade i institucije – dodaje.
Pitanje je može li relativno malo tržište fondova zlata apsorbovati trenutnu poplavu kapitala.
MKS PAMP Grupa sa sedištem u Ženevi spada među najvažnije aktere globalne industrije plemenitih metala. Prerađuje zlato, srebro i platinu u poluge, kovanice i proizvode za juvelirske i industrijske kompanije, te nudi investicije institucionalnim i privatnim ulagačima.
„Papirno zlato“ – princeza među investicijama
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, imovina u zlatnim ETF-ovima, kojom se globalno upravlja, porasla je za šest odsto – sa 472 na 503 milijarde američkih dolara u oktobru.
Samo u oktobru priliv je iznosio 8,2 milijarde dolara, znatno iznad prošlogodišnjeg proseka od 7,1 milijardu.
U trećem kvartalu 2025, od jula do septembra, zlatni ETF-ovi sa fizičkom podlogom, odnosno zlatom u trezorima, zabeležili su rekordan priliv kapitala od 26 milijardi dolara.
Severnoamerički investitori predvodili su rast sa 16,1 milijarde dolara, dok su evropski fondovi ostvarili priliv od 8,2 milijarde dolara. Zlatni ETF-ovi (Exchange Traded Funds) su fondovi kojima se trguje na berzi i koji prate cenu zlata, bez potrebe da investitori sami kupuju i skladište poluge. Kod mnogih zlatnih ETF-ova zlato se zaista nalazi u trezorima i pripada imovini fonda, pa se ovi fondovi često nazivaju „papirnim zlatom“.
Za razliku od akcionih fondova, zlatni ETF-ovi sadrže samo jednu komponentu – zlato. To znači da nema diverzifikacije rizika. Zato zlatni ETF-ovi u Nemačkoj nisu dozvoljeni, ali jesu u mnogim drugim evropskim zemljama.
Dozvoljeni su, međutim, zlatni ETC-ovi (Exchange Traded Commodities) – hartije od vrednosti za sirovine kojima se trguje na berzi.
Rast cena zlata se nastavlja
Tržišni analitičar Martin Zigert iz Pokrajinske banke Baden-Virtemberga očekuje nastavak rasta cene zlata:
„Mnogo važnih argumenata u korist zlata ostaje konstantno“, napisao je krajem novembra.
Prema njegovim rečima, kamatne stope u SAD će nastaviti da padaju, ostaje nepoznanica oko buduće nezavisnosti američkog FED-a i stabilnosti dolara, a američka trgovinska politika verovatno će i 2026. donositi brojna iznenađenja.
Zigert zato najavljuje:
– LBBW podiže svoju prognozu: do kraja 2026. zlato bi moglo dostići 4.600 dolara po unci.
„Imovina koja je jača od kriza“
Dosadašnji rekord postignut je u oktobru ove godine – više od 4.350 dolara po unci. U međuvremenu se cena stabilizovala na oko 4.115 dolara (stanje 25. novembar).
Američka investiciona banka „Morgan Stenli“ preporučila je u septembru investitorima da promene strukturu portfolija i uključe zlato kao „ključni element“. Umesto dosadašnjih 60% akcija i 40% obveznica, sada bi 20% trebalo da ide u zlato.
Direktor investicione kancelarije Majk Vilson izjavio je da je zlato najvažnija imovina koja u nesigurnim vremenima pruža stabilnost i zaštitu. Novi model 60/20/20 predstavlja „robusnu zaštitu od inflacije“.
„Fajnenšel tajms“ povećani interes za zlato naziva gold-plated FOMO – strah investitora da će propustiti dobit.
„Najveći rast cene zlata od sedamdesetih podstiče strah da će investitori propustiti prinose, ali i zabrinutost zbog rastuće inflacije“, piše FT.
Šta pokreće balon na tržištu zlata?
Tržište zlata je pregrejano i samo postaje predmet špekulacija, upozorava Niki Šilds.
– U poslednja dva meseca stvorio se balon – ne samo oko zlata i srebra, nego i oko američkih akcija i veštačke inteligencije – kaže ona.
Razlozi su:
- FED snižava kamatne stope iako nema recesije
- sistem dobija više likvidnosti nego što je potrebno
- investitori traže sigurnu luku
– Zbog toga svedočimo precenjivanju tzv. „balon-imovine“ – američkih akcija, AI sektora, te balonu u zlatu i srebru – zaključuje Šilds.
