Srbija ni u idealnim okolnostima uvoznog snabdevanja ne može da funkcioniše bez rafinerije Pančevo, pitanje je samo dubine deficita po svakom proizvodu, ocenio je u razgovoru za Energiju Balkana doktor ekonomskih nauka iz oblasti međunarodnog naftnogasnog biznisa Ivan Brajović komentarišući sve izvesniju obustavu rada rafinerije Pančevo.
Procentualno učešće proizvodnje Naftne industrije Srbije (NIS) u ukupnoj strukturi potrošnje razlikuje se po svakom proizvodu iz naftne prerade, stoga je svaki proizvod različito osetljiv na tekuće poremećaje.
Sa aspekta apsolutnih cifara, najkritičniji je dizel čija potrošnja u Srbiji dostiže približno 2,2 miliona tona godišnje, od čega proizvodnja NIS – koja ostaje na domaćem tržištu i ne uključuje proizvodnju za izvoz – iznosi 1,5 miliona tona ili 68%, dok 700.000 tona uvozi, što je skoro trećina godišnje potrošnje.
Benzin je po procentualnom učešću proizvodnje NIS u ukupnoj strukturi potrošnje sličan dizelu, ali su apsolutne cifre niže jer Srbija potroši približno 505.000 tona benzina godišnje, od čega NIS za domaće tržište proizvodi 375.000 tona (74%), a uvoz je 130.000 tona (26%).
Bilans kerozina je daleko najproblematičniji, jer od 205.000 tona godišnje potrošnje, proizvodnja rafinerije Pančevo pokriva više od 95%.
„Stoga je kerozin trenutno najranjiviji proizvod u energetskom miksu Srbije. To je ujedno i odgovor na pitanje o tome koja privredna grana može imati problem – definitivno avio-prevoz, pored petrohemijske industrije (HIP-Petrohemija Pančevo) koja je 100% zavisna od rafinerije Pančevo zbog isporuka primarnog benzina kao sirovine za petrohemijsku preradu“, naglašava Ivan Brajović.
Da li smo zakasnili sa organizovanjem uvoza dodatnih količina derivata?
On kaže da je, u pogledu uvoza dodatnih količina derivata, uvoz intenziviran shodno finansijskim i logističkim resursima uvoznika, a oni nisu neograničeni.
Brajović ističe da dostupne količine derivata iz okružnja u rafinerijama, morskim i rečnim terminalima iz kojih su se naftni derivati ikada uvozili u Srbiju ili se tehnički mogu uvoziti u bilo kojem transportnom modu „teoretski mogu zadovoljiti ukupnu srpsku potražnju“.
Međutim, u praksi, potpuno podmirenje potreba Srbije uvozom derivata „nije izvodljivo zbog logističkih ograničenja duž robnih tokova“ -limitirane propusne moći skladišno-pretovarne infrastrukture i nedovoljnog broj transportnih jedinica, dodaje Brajović.
On smatra da zbog rizika od sekundarnih sankcija, dobavljači nafte, tehnološke opreme i servisnih usluga mogu prekinuti saradnju sa NIS, dok banke mogu obustaviti platni promet, što bi potpuno onemogućilo NIS da obavlja svoju osnovnu delatnost.
„Direktan doprinos Naftne industrije Srbije srpskom BDP je oko 5%, a učešće NIS u budžetskim prihodima države premašuje 10%. Sasvim je izvesno da bi obustava rada rafinerije Pančevo ugrozila privrednu stabilnost Srbije, jer bi deficit naftnih derivata doveo do porasta njihovih cena, što pokreće niz negativnih posledica“, konstatuje Brajović .
To će se, kako navodi, primarno odraziti na cene transporta, kao i troškove proizvodnje u energetski intenzivnim sektorima – energetici, industriji, rudarstvu, poljoprivredi – što se posledično preliva na finalne cene svih proizvoda, izazivajući inflaciju.
