Ako američka licenca za poslovanje ne bude stigla u ovim poslednjim trenucima, Rafinerija u Pančevu danas će, prema ranijim najavama, potpuno prestati da radi. Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da ne očekuje da će licenca stići, kao da će rafinerija prestati sa radom. Poručuje i da se može očekivati da će banke uskoro blokirati račune NIS-a, kao i da mu u tom slučaju preti stečaj.
Željko Marković ističe da bi voleo, ali da ne očekuje da će stići potvrda američke administracije o produžetku licence NIS-u.
“Amerikanci se ne oglašavaju iz prostog razloga – oni su uveli sankcije, sankcije su na snazi, ne vide da se nešto promenilo, zašto bi”, dodaje Marković.
Ukazuje da nema novih informacija u vezi sa radom Rafinerije u Pančevu, kao i da smatra da će se sada ići na isključenje.
“Nisam tehnolog, to bi možda neki tehnolog malo bolje objasnio, ali ono što znam jeste da postoje dve vrste konzerviranja rafinerije – jedna je da se sada zapunjava azotom da ne bi došlo do korozije u cevima i takav režim bi mogao da bude do tri meseca, gde onda rafineriju možete u roku od mesec dana ponovo napraviti operativnom. A onaj scenario gde gasite u potpunosti, onda vam treba posle toga i četiri i više meseci da je ponovo stavite u funkciju. To se dešava ukoliko bude stajala duže od tri meseca”, objašnjava Marković.
„Može se očekivati da će uskoro banke blokirati račune NIS-a“
Kada je reč o NIS-u, poručuje da rizik od sekundarnih sankcija nikako ne sme da se dozvoli.
“Da dođe do blokade bilo koje banke ili Narodne banke Srbije, to bi bila stvarno jako teška mera i veliki, na neki način, naš poraz. Tako da može se očekivati da će uskoro banke blokirati račune NIS-a. U takvoj situaciji, NIS više nikako nije operativan”, dodaje Marković.
Ukazuje da u tom slučaju NIS-u sledi stečaj.
“Dakle, ukoliko ne može da servisira svoje obaveze, stižu dugovi za naplatu, onda se uvodi stečaj, stečajni upravnik i onda se ide na prodaju imovine”, ističe Marković.
Na pitanje koliko je ponovno pokretanje rafinerije složen i skup postupak, Marković kaže da nema informaciju koliko bi takva operacija koštala, ali da u svakom slučaju nismo u situaciji gde ćemo uspeti da za to zaradimo ili da uštedimo.
“Mi smo u situaciji gde ćemo svakako koštati, da li NIS, da li nas posredno. Ova situacija nas košta, gledamo samo kako da smanjimo te troškove”, dodaje Marković.
Kakve su sada mogućnosti
Govoreći o tome koje su onda mogućnosti koje preostaju Srbiji, Marković navodi da prva mogućnost jeste da postupimo kao što su postupile i druge zemlje, na primer Bugarska i Nemačka.
“Ali naša Vlada je odlučila da takvu meru ne koristi, jer ne želi da preuzima na silu ovo preduzeće. To bi bila mera koja bi mogla da održi i stabilnost snabdevanja i sve ostalo, odnosno da se izvučemo. Mislim i ta mera nas košta, mi preuzimanjem NIS-a sada bismo nastavili sa radom NIS-a, ali bismo posle kada se situacija sredi, završi se rat, pred međunarodnim sudovima i nekim arbitražama sigurno imali tužbe i to bi opet morali da platimo”, objašnjava Marković.
Ipak, kako kaže, ukoliko tako ne postupimo – problemi nastaju sada.
“Problem je što nastaju problemi i za privredu. Ugrožen je i rast BDP-a, to će sigurno pogoršati inflaciju”, dodaje Marković.
Da li je Orbanov i Putinov razgovor mogao da pomogne
Kada je reč o sastanku mađarskog premijer Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i da li je time Rusija bliža tome da nađe kupca za NIS, Marković smatra da je takav razgovor imao poente pre mnogo meseci, a da je sada već kasno.
“Sama prodaja NIS-a, ukoliko bi i Rusi sada tražili kupca i prodavali, u situaciji kad vam i firma ne radi, drugačije su cene i ponude i to traje. U svakom slučaju, svaka takva operacija ne može da se završi brzo. Sigurno treba par meseci, a mi vremena više nemamo. Da su se takvi razgovori dešavali u februaru ili martu, onda bismo mogli sa optimizmom da kažemo sve će se srediti i nećemo osetiti”, napominje Marković.
Sprečava li nacionalizaciju međudržavni sporazum između Srbije i Rusije o kupovini NIS-a
Na pitanje šta će se desiti u slučaju da Moskva odbije bilo kakvu ponudu Beograda i kada istekne rok od 50 dana koji je objavio predsednik Aleksandar Vučić, Marković kaže da ne zna šta je namera, ali da je verovatno preuzimanje.
“Taj rok je dat pod pretpostavkom da će NIS dobiti licencu i nastaviti da radi. Tako to treba gledati. Ukoliko NIS ne radi i mi sada čekamo još 50 dana, pa onda krećemo u neko preuzimanje, to je nepotrebno, možete odmah to raditi”, dodaje Marković.
Poslednjih dana se tumači međudržavni sporazum iz 2008. između Srbije i Rusije o kupovini NIS-a, kao i to da li on na neki način možda onemogućava nacionalizaciju, a Marković kaže da nije to decidirano navedeno u sporazumu.
“Nisam to primetio u tom sporazumu, odnosno nigde decidirano nisam našao da su predviđene takve situacije. Verovatno se tada to u tim sporazumima i nije predviđalo. Nije se razmišljalo u tom pravcu da je moguće da neko, odnosno da Republika Srbija, napravi takav akt preuzimanja. Tako da postoje neki drugi međudržavni sporazum gde je pisalo, gde se štitila imovina, ali opet i u tim sporazumima i nastanku nekih vanrednih okolnosti taj sporazum nije važan. Tako da sada tu nemamo nekih zakonskih rešenja – da kažemo mi ćemo to preuzeti i nećemo posle biti izloženi mogućim tužbama ruske strane”, zaključuje Marković.
