Gorivo u Srbiji najskuplje je u regionu. Razlog za to nije samo situacija na svetskom tržištu, već i neizvesnost oko licence koju SAD treba da odobre Naftnoj industriji Srbije (NIS), zbog njenog ruskog vlasništva i sankcija.
U poređenju sa susednim zemljama, Srbija se i dalje nalazi u gornjem delu cenovne lestvice, ali situacija varira u zavisnosti od oporezivanja i lokalnih tržišnih uslova.
Kolike su akcize u Srbiji?
Akciza je jedan od ključnih faktora u formiranju maloprodajne cene goriva. U Srbiji trenutno iznosi 70.11 din/l za bezolovni benzin i 72.09 din/l za dizel.
Ovo je samo deo ukupne cene, ali na njih se dodatno obračunava PDV od 20 odsto, kao i druge obaveze, poput naknade za obavezne rezerve i takse za unapređenje energetske efikasnosti.
Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), ukupni državni nameti (akcize + PDV) čine više od polovine maloprodajne cene goriva. To znači da država ima značajan prostor da utiče na cenu, ukoliko odluči da menja visinu akciza.
Da li Srbiju čeka poskupljenje?
Moguće poskupljenje goriva trenutno zavisi od odluke SAD da li će odobriti licencu NIS-u, koja je neophodna da bi nafta stizala Jadranskim naftovodom (JANAF) u rafineriju Pančevo. Ako licenca izostane, rafinerija bi mogla privremeno da se ugasi, a Srbija bi bila primorana da uvozi gotove derivate, što bi povećalo troškove transporta i posledično cijenu goriva.
Ipak, ekonomski novinar Mijat Lakićević naglašava da poskupljenje ne mora da se desi odmah, jer Srbija trenutno ima rezerve goriva „za oko 50 dana“. Dok god postoje te zalihe, pritisak na cenu je manji.
S druge strane, država može da reaguje i smanjenjem akciza, koje su ionako „vrlo visoke“ u odnosu na region, čime bi se sprečio rast cena i u slučaju da dođe do poremećaja u snabdevanju.
Akcize se, inače, usklađuju dva puta godišnje, u februaru i avgustu, u skladu sa inflacijom. Ministarstvo finansija, međutim, nije odgovorilo da li se razmatraju bilo kakve mere, uključujući eventualno umanjenje akciza.
Rezerve goriva pružaju „period predaha“, a mogućnost smanjenja akciza ostaje kao glavna mera kojom država može da ublaži potencijalni skok cena.
Dok se čeka razrešenje, vozačima i privredi ostaje da prate razvoj situacije i da se nadaju da turbulencije na tržištu neće pogoditi i njihove džepove, prenosi „Kamatica“.
