Ako Kina želi postići rast BDP-a od 5% naredne godine, kreatori politike će morati prevazići tri ključna izazova: sektor nekretnina, bilanse lokalnih vlasti i trgovinsku politiku novoizabranog predsednika SAD-a Donalda Trampa.
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Kine usporio je tokom prva tri kvartala 2024. godine, sa 5,3% na 4,7% i zatim na 4,6%, što je izazvalo strahove da zemlja neće ostvariti svoj godišnji cilj rasta od oko 5%. Međutim, najnoviji podaci sugerišu da se kineska ekonomija konačno oporavlja.
Ekonomske aktivnosti u Kini bile su relativno slabe od krize izazvane pandemijom COVID-19. Ovo nije bilo neočekivano, barem ne u početku.
Tri godine pandemijskih zatvaranja opteretile su bilanse domaćinstava, korporacija i lokalnih vlasti. Pad poslovnog poverenja – delom kao odgovor na regulatorne mere u sektoru finansija, nekretnina i platformskih ekonomija – dodatno je otežao situaciju.
Početkom 2021. godine, kada su SAD izašle iz najgorih pandemijskih zatvaranja, američka domaćinstva su brzo počela trošiti ušteđeni novac.
Nasuprot tome, kineska domaćinstva su nastavila gomilati ušteđevinu čak i nakon što su mere zatvaranja okončane. Između januara 2020. i avgusta 2024, bankovni depoziti kineskih domaćinstava porasli su za 65,4 biliona juana (9 biliona američkih dolara), pri čemu su bogatiji građani imali značajan udeo.
Tokom ovog perioda kineska vlada je uvela neke podsticajne politike, ali se, za razliku od ranijih kriza, uzdržala od agresivnih stimulativnih mera, zbog zabrinutosti oko mogućih nuspojava.
Masivni stimulativni paket koji je vlada uvela nakon globalne finansijske krize 2008. godine podstakao je rast, ali je takođe napumpao balon na tržištu nekretnina, povećao dugove lokalnih vlasti i smanjio efikasnost investicija.
Kalkulacije vlade promenile su se krajem trećeg kvartala 2024, kada je postalo jasno da kineskoj ekonomiji treba dodatna podrška za povećanje rasta.
Krajem septembra, guverner Narodne banke Kine, Pan Gongsheng, najavio je tri mere: smanjenje stope obaveznih rezervi banaka, smanjenje kamatnih stopa i kreiranje monetarnih instrumenata za podršku tržištu deonica.
Štaviše, 12. oktobra, ministar finansija Lan Fo’an najavio je nove fiskalne mere usmerene na rešavanje problema dugova lokalnih vlasti, stabilizaciju tržišta nekretnina i podršku zapošljavanju. Početkom novembra, Lan je predstavio plan zamene duga lokalnih vlasti vredan 10 biliona juana.
I Pan i Lan sugerisali su da su dodatne stimulativne mere u pripremi, pri čemu je Lan napomenuo da kineska centralna vlada još uvek ima značajan prostor za povećanje duga i deficita.
Najnoviji podaci o ekonomskim pokazateljima visokog frekvencijskog odziva – koji najbrže reaguju na makroekonomske promene – pokazuju da su vladine mere počele imati učinka gotovo odmah.
U oktobru, ukupno „društveno finansiranje“ (ukupno finansiranje realne ekonomije) poraslo je za 7,8% na godišnjem nivou, dok su bankarski krediti porasli za 7,7%.
Maloprodaja je porasla za 4,8% na godišnjem nivou, što je povećanje od 1,6 procentnih poena u odnosu na prethodni mesec. Indeks menadžera nabavke u proizvodnji dostigao je 50,1, nakon tri meseca ispod granice od 50, i dodatno porastao na 50,3 u novembru.
Još dobrih vesti dolazi sa smanjenjem stope urbanog nezaposlenja za 0,1 procentni poen u oktobru, na 5%. Čak se i tržište nekretnina blago oporavilo, iako su prodaja zemljišta i investicije u nekretnine ostali slabi. Ako se ovi pozitivni trendovi nastave, rast BDP-a verovatno će se vratiti na oko 5% u četvrtom kvartalu 2024.
Međutim, prognoza za 2025. godinu je manje jasna. Ako Kina želi postići rast BDP-a od 5% naredne godine – pod pretpostavkom da je to cilj vlade – kreatori politike moraće rešiti tri ključna izazova, počevši od stabilizacije sektora nekretnina, koji doprinosi oko 20% rasta BDP-a i čini 70% bogatstva domaćinstava.
Drugi izazov su bilansi lokalnih vlasti. Nedostatak sredstava nedavno je naterao lokalne vlasti da smanje troškove, poput plata službenika, i povećaju prihode, što uključuje potraživanje zaostalih poreza od kompanija i čak hapšenje privatnih preduzetnika iz drugih regiona. Nijedna od ovih mera nije dobra za rast.
Treći ključni izazov s kojim će se Kina suočiti u 2025. je trgovinska politika novoizabranog predsednika SAD-a Donalda Trampa, koji je obećao uvođenje carina od 60% na sve uvoze iz Kine tokom svoje prve godine mandata.
Kako kineski izvoz u SAD čini 3% BDP-a, takve carine – pa čak i mnogo niže – mogle bi značajno uticati na rast u 2025. Investiciona banka UBS, na primer, predviđa da će rast kineskog BDP-a usporiti na 4% u toj godini.
U Kini se vodi rasprava o tome da li je ekonomiji potrebna strukturna reforma ili dodatni makroekonomski stimulans. Istina je da joj trebaju oba. Odlučan stimulativni paket, sa snažnom fiskalnom komponentom, mora biti prvi korak, jer će on imati najveći neposredni uticaj.
Nakon implementacije tog paketa, vlada bi se trebala fokusirati na strukturne reforme, s ciljem jačanja poverenja potrošača, investitora i preduzetnika.
Kineska vlada je tokom protekle godine objavila nekoliko dokumenata o politikama usmerenim na vraćanje poverenja.
Međutim, budući da tržišni učesnici nisu potpuno uvereni, mora ići dalje, smelo i vidljivo sprovodeći neke od najavljenih mera, poput jačanja zaštite privatnih preduzeća. Ograničavanje revizija starih poreskih evidencija od strane lokalnih vlasti kako bi se pronašle propuštene uplate, takođe bi značajno doprinelo jačanju poverenja u poslovni sektor.
