Kafa je na svetskom tržištu samo od početka 2024. godine, poskupela više od 54 odsto, pokazuju podaci sajta Trading Economics.
U periodu od godinu dana, cene mlevene kafe u Srbiji skočile su znatno manje, ali zbog upornog poskupljenja sirove kafe uzrokovanog nepovoljnim klimatskim uslovima, geopolitičkim potresima i potrošačkim trendovima, pitanje je kako će i domaće tržište reagovati u narednom periodu, piše Nova ekonomija.
Potražnja za kafom raste mesecima unazad, a tržište nije u stanju da zadovolji potrebe potrošača. Industrijska grupa “World Coffee Research” predviđa da će za manje od dve decenije potražnja premašiti ponudu za gotovo polovinu trenutne globalne proizvodnje.
Istovremeno, rastu i cene. Od početka godine, kafa je na berzi poskupela u proseku 54,66 odsto. Pri tome, cene arabike su od početka godine povećane za 50, a robuste za oko 65 odsto.
Ipak, prema pisanju medija, od kraja 2023. godine, domaći distributeri primetili su rast nabavne cene arabike za više od 70, a robuste gotovo 230 odsto.
Uzroci poskupljenja kafe
Gotovo 40 odsto robuste, kafe oštrog ukusa, na svetskom nivou, proizvodi se u Vijetnamu, koji su ove godine pogodile suše. One su ozbiljno uticale na snabdevanje pijaćom vodom, žetvu, pa i proizvodnju kafe. Prema nekim procenama, proizvodnja kafe u Vijetnamu tokom 2024. biće najmanja u poslednjih 13 godina.
Kao rezulat toga, terminski ugovori za kupovinu robuste iz jula (fjučersi), dostigli su cenu od gotovo 5.000 dolara po toni.
I druge države sa značajnom proizvodnjom kafe pogodile su vremenske neprilike koje su uticale na globalno snabdevanje.
Brazil se suočava sa jednom od najgorih suša u poslednjih nekoliko decenija, tako da je od 2023. godine proizvodnja značajno opala, prema nekim procenama i do 20 odsto.
Sve ovo podiže očekivanja o daljem rastu cene kafe, što privlači investicione fondove da ulažu u kafu, što onda dodatno podiže cene, donoseći špekulantima velike profite, piše Nova ekonomija.
Pored vremenskih nepogoda, na trenutno kretanje cene kafe utiče i sukob na Bliskom istoku. Naime, početkom godine najavljeno je da brodovi koji transportuju kafu neće prolaziti kroz Suecki kanal, zbog napada Huta u tom području.
Preusmeravnje brodova oko Afrike produžava uobičajene rute za oko četiri nedelje, a sa uvećanim troškovima transporta, uvećavaju se i cene.
Cene porasle i u Srbiji i u EU
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za avgust ove godine, prosečna cena kilograma kafe u Srbiji je bila 1.864 dinara. Tačno godinu dana ranije, u avgustu 2023, bila je 1.712 dinara, a u avgustu 2022. godine 1.504 dinara.
To znači da je u poslednjih godinu dana cena kafe u Srbiji porasla za 8,8 odsto, daleko manje nego na svetskom tržištu.
Takođe, pored povećanja cene, u Srbiji je ranije bilo slučajeva smanjivanja kvaliteta kafe. Mali proizvođači, naime, u kafu su dodavali grašak, soju ili cikoriju, zbog čega je 2022. godine uveden Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, po kojem je zabranjeno da na ambalaži piše „kafa“ ukoliko u njoj ima ovakvih dodataka.
Evropski potrošači dele sličnu sudbinu, budući da kafa nastavlja da poskupljuje i u EU i zemljama regiona. U Crnoj Gori je letos kafa poskupela 20 odsto, a u Hrvatskoj je prema oktobarskim podacima skočila 10 procenata. Prema podacima Eurostata, u oktobru je međugodišnji rast cena kafe bio najveći u Estoniji – 13,3 odsto, Danskoj 12,5 i Italiji 11,8 odsto.
