Leto je vreme godišnjih odmora, odlaska na letovanje, bilo na more, bilo na planinu. Ljudi dele po društvenim mrežama iskustva sa putovanja, slike sa plaža, cene girosa i kafe. Međutim, malo kome pada na pamet da četiri od 10 sugrađana ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće, piše Danas.
Prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, Siromaštvo i nejednakost za 2021. godinu, poslednju objavljenu, 43,6 odsto građana živi u domaćinstvima koja ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće. S obzirom da po popisu u Srbiji živi 6,6 miliona ljudi, to znači da oko 2,9 miliona nije moglo ne samo da ode na more nedelju dana, nego ni na odmor u Srbiji.
Prema tom istraživanju, 33,9 odsto osoba živi u domaćinstvima koja ne mogu da podnesu neočekivani trošak, na primer kvar nekog uređaja.
Skoro 15 odsto ih ne može da priušti meso ili ribu u ishrani svakog drugog dana, a 9,4 odsto nije moglo da zagreje stan adekvatno. Ukupna stopa materijalne uskraćenosti 2021. iznosila je 23 odsto.
Ova vrsta statistike izlazi sa znatnim zakašnjenjem i u Srbiji i u EU, ali je Konfederacija evropskih sindikata napravila računicu po kojoj je u poslednje dve godine letovanje postalo još nedostupnije radnicima.
Kako je u EU
Pozivajući se na podatke Eurostata, statističke agencije EU, oni su izračunali da su paket aranžmani od januara do maja poskupeli 12,4 odsto, a prošle godine još 11,5 odsto. Prema njihovim nalazima, prosečnu cena paket aranžmana, koji su inače najjeftinija varijanta letovanja, veća je od mesečne minimalne zarade u 14 članica EU.
Prema podacima Eurostata za 2022. godinu 28,6 odsto građana EU prosečno nije moglo sebi da priušti jednonedeljni odmor van kuće. Ubedljivo u najgoroj situaciji je Rumunija gde 62,5 stanovništva nije moglo da priušti nedelju dana letovanja van kuće.
Malo manje od polovine Grka takođe nije moglo da priušti jednonedeljni odmor van kuće, kao i nešto više od 40 odsto Bugara, Hrvata i Mađara.
Najmanje procenat takvog stanovništva bio je u Luksemburgu, Švajcarskoj i Islandu, manje od 10 odsto.
Za Srbiju još nisu dostupni podaci za 2022. godinu, međutim može se pretpostaviti da je visoka inflacija poslednje dve godine imala uticaj na pad kupovne moći stanovništva, posebno najsiromašnijih.
Kolika su poskupljenja
Ukupna inflacija u junu ove godine u odnosu na isti mesec prethodne godine iznosila je 13,7 odsto. Godinu pre toga, u junu 2022. u odnosu na jun 2021. godine inflacija je iznosila 11,9 odsto, što znači da je zvanično inflacija u poslednje dve godine iznosila 27 odsto.
U okviru toga hrana je poskupela najviše. Za dve godine, od juna 2021. do juna 2023. hrana, koja čini najveći deo potrošnje, čak do polovine, najsiromašnijih slojeva stanovništva, poskupela je čak 34 odsto.
Paket aranžmani su u u junu 2022. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine bili skuplji 16 odsto, a u prethodnih godinu dana, od juna do juna, poskupeli su još šest odsto. Za dve godine skoro 23 odsto su poskupeli.
S druge strane, rasle su i plate. Prosečna neto plata u maju (poslednji objavljeni podatak) bila je 32,6 odsto veća nego u istom mesecu pre dve godine. U ovom maju ona je iznosila 86.220 dinara, a dve godine ranije 65.025 dinara.
Ipak, bolji pokazatelj standarda stanovništva pokazuje medijalna plata. Polovina zaposlenih je primilo platu manju od nje, a polovina veću. Ona je u maju iznosila 66.244 dinara, naspram 49.869 dinara u maju 2021. godine, što je rast od 32,8 odsto.
Penzije, koje su drugi po značaju prihod srpskih domaćinstava su od juna 2021. do juna 2023. godine, prema podacima PIO fonda, povećane za 28,7 odsto, jedva koliko i inflacija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
