Profesor ekonomije na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kazao je da građani ne treba da očekuju da će se cene vratiti na nivo pre krize, ali da će inflacija usporiti u odnosu na period ove i prethodne godine.
– Trebalo bi, imamo najave svih relevantnih institucija da od prvog kvartala sledeće godine pa nadalje vidimo to usporavanje (inflacije) – rekao je Stakić.
Podsetio je da NBS očekuje da se inflacija spusti na nivo od oko pet odsto.
Objašnjavajući zašto se onda neće smanjiti cene, kaže da u ekonomsiji postoji fenomen koji se naziva „rigidnost naniže“ – kad cene treba da se povećaju, učesnici na tržištu su „prilično elastični“, a kad treba da idu naniže onda „postoji rigidnost, jer vi već projektujete sledeću poslovnu godinu po nekim cenama koje su bile preovlađujuće tada kada ste pravili plan“.
Za potrošačku korpu kaže da je „puki statistički pokazatelj“, a „život i realnost i ono na šta građani troše novac je nešto potpuno drugo“.
Medijalna zarada bolji pokazatelj kvaliteta života od prosečne zarade
Govoreći o najavama da će prosečna zarada u decembru biti 720 evra, a sledeće godine 820, Stakić kaže da je pitanje koliko je prosečna plata relevantan podatak za kvalitet života.
Umesto toga, kako kaže, treba uzeti u obzir medijalnu zaradu, za koju je rekao da iznosi 57.000 dinara. Ovo znači da 50 odsto zaposlenih prima toliku ili manju platu, a to je oko 20 hiljada manje od prosečne.
Ističe da je dobro da plate rastu i dodaje da bi povećanje sa 720 na 820 evra, ili oko 15 odsto, verovatno bilo niže od inflacije, za koju ne očekuje da će biti na toliko visokom nivou. Stakić očekuje smirivanje inflacije polovinom 2023. godine.
– Stvarno će biti izazovna sledeća godina, ali ukoliko budemo u skladu sa projekcijama i ne desi se ništa epohalno u negativnom smislu, možda možemo da vidimo neko olakšanje od polovine sledeće godine – rekao je on.
