Robna razmena Srbije i Albanije od 2016. godine povećana je 70 odsto, ali sve mogućnosti saradnje dve privrede još nisu iskorišćene. Albanija se ubrzano menja, gradi, a saradnja dve zemlje i jačanje poslovnih veza otvaraju nove mogućnosti za srpske kompanije.
Slika Tirane ima dva lica – blještavo i ono bez sjaja, ali jasno govori o dramatičnim promenama u životnom standardu, stremljenjima, arhitekturi, modi, željama. I tržištu, na kojem 1.003 firme iz Srbije već posluju sa albanskim partnerima, piše RTS.
Marko Divljan iz „Milšpeda“ ističe da su ostvarili istorijske rezultate u 2020. godini, a da u 2021. očekuju još više i još bolje.
– Albanija kao država zaista planira i ulaže napore i novac u infrastrukturu. To ide nešto sporije, ali uz sinergiju koju će dobiti zahvaljujući Zapadnom Balkanu, odnosno udruženim privrednim komorama, to će jako brzo ići – smatra Divljan.
Marko Milanković iz „Nelt grupe“ navodi da su njihova iskustva za sada dobra.
– Albanija je jedno mlado tržište, i mi smo šireći se po regionu našli vrlo precizne podatke koji su nam ukazali na to da bi trebalo i tamo da proširimo naš posao – kaže Milanković.
Šta Srbija izvozi u Albaniju?
Srbija u Albaniju izvozi lekove, sredstva za pranje i čišćenje, ostatke gvožđa, čelika, kukuruz i pšenicu, a uvozi povrće, delove obuće, cement, betonski čelik…
Isuf Fera, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Albanija-Srbija, ističe da je prošla godina bila jedna od najboljih u spoljnotrgovinskoj razmeni Albanije i Srbije, bez obzira na pandemiju.
– Čak i u prvih pet meseci ove godine, u odnosu na prošlu, uvoz je porastao za 12 odsto, a izvoz za četiri odsto – navodi Fera.
Nikola Vuljaj iz Privredne komore Srbije ocenjuje da, iako je privredna i investiciona saradnja još ispod potencijala, u ekonomiji regiona Albanija i Srbija beleže međusobni najveći rast. Tome doprinosi i PKS, koja u Albaniji organizuje sajmove, i u svom predstavništvu obezbeđuje informacije i analize, umrežava srpske i albanske privrednike.
Privrednici mnogo očekuju od izgradnje 384 kilometra dugog auto-puta Niš-Priština-Tirana-Drač, koji će centralnu Srbiju i Koridor 10 spojiti sa albanskom lukom na Jadranskom moru.
Sporazum Srbije i Albanije o slobodnom kretanju građana samo sa ličnom kartom, svemu ide u prilog, pogotovu turizmu, jer je prilika da se upozna zemlja bunkera i „mercedesa“, mora, lepote i ljudi koji su predugo živeli iza gvozdene zavese.
