Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.
Samo pet godina od istorijskog Pariskog klimatskog sporazuma, polovina od 324 evropske elektrane na ugalj ili je već zatvorena ili se obavezala da će prestati sa radom do 2030. godine. Ova značajna prekretnica postignuta je u ponedeljak, kada je britanska energetska kompanija EDF najavila zatvaranje termoelektrane Vest Burton do 2022. godine. Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.
Upotreba uglja u Evropi naglo opada od 2012. godine. Trinaest evropskih zemalja više ne koristi ugalj, a još jedanaest je usvojilo odluke o postupnom ukidanju uglja do 2030. Čak i u zemljama gde je ugalj osnovni energent, poput Grčke – čiji se udeo lignita u energetskom miksu smanjio sa oko 50% na 20% u poslednjih pet godina – radi se na ubrzanom prelasku sa uglja na čiste izvore energije već do 2023. godine, naime pet godina ranije nego anticipirano. Mađarska je još jedna istočnoevropska zemlja koja je odlučila da ubrza ukidanje uglja do 2025. godine, umesto 2030.
Preko potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana što pre usvoje održivi pristup u susret energetskoj budućnosti i obezbede siguran prelazak na obnovljive i čiste izvore energije. Do sada je Severna Makedonija jedina zemlja zapadnog Balkana koja planira da postupno ukida ugalj do 2030. U poslednjih 18 meseci Severna Makedonija (rekonstrukcija Oslomeja), Crna Gora (Pljevlja II) i Kosovo (Kosova e Re) odustali su od novih projekata za proizvodnju uglja, što čini važan podsticaj u smeru ka održivoj energetskoj tranziciji.
– U novembru prošle godine lideri zemalja zapadnog Balkana potpisali su Deklaraciju o zelenoj agendi za zapadni Balkan, obavezujući se na dekarbonizaciju do 2050. godine, u skladu sa predstojećim klimatskim zakonom Evropske unije. Dakle, potrebno je zaustaviti sve planove za igradnju novih termoelektrana na ugalj, i nadovezati se na politički okvir koji nam garantuje održiv put energetske tranzicije ka pravednoj društvenoj transformaciji, zdravoj i čistoj budućnosti. To je takođe u skladu sa ambicijama za pridruživanje EU – rekao je Viktor Berišaj iz Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe).
– Nalazimo se pred kraj života evropske industrije uglja. Nakon godina neprestanog pada, polovina evropskih termoelektrana postaje istorija. Vlade, energetske kompanije i finansijske institucije sada moraju da planiraju izlazak uglja do 2030. ili ranije, da okončaju sve tokove finansiranja uglja i fosilnog gasa, i umesto toga, usmere svoju podršku na održive i obnovljive izvore i pravednu tranziciju ugroženih zajednica. Sledećih pet godina ćemo se pozdraviti sa preostalim postrojenjima – rekla je Katrin Gutmann, direktorka kampanje „Evropa van uglja“ (Europe Beyond Coal).
