Većim delom Kina, ali i Rusija, preuzele su radove, kreditiranje, ali delom i dokumentaciju koju je pripremila EU na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji. Reč je modernizaciji oko 400 kilometara železničkih pruga koje decenijama propadaju.
To proizlazi iz podataka o učešću EU u finansiranju modernizacije železnica u Srbiji, koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Delegacije EU (DEU) u Srbiji.
EU je kroz bespovratna sredstva bila uključena u brojne projekte na modernizaciji železničkih pruga, za ključne i najduže deonice – ka granicama sa Mađarskom na severu i sa Severnom Makedonijom na jugu.
EU: I dalje smo spremni da učestvujemo u finansiranju pruge Beograd-Niš
U Delegaciji EU za RSE ovim povodom kažu da su i dalje spremni da „finansijski učestvuju na važnom infrastrukturnom projektu izgradnje pruge između Beograda i Niša“.
Tu napominju da su o tome razgovarali i sa zvaničnicima Srbije, koji međutim kao partnera na ovom projektu – ističu Kinu. Da je tako, potvrđeno je i za RSE u odgovoru iz nadležnog ministarstva u Vladi Srbije.
„Predviđena je realizacija ovog projekta (pruga između Beograda i Niša) sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (Kineska korporacija za puteve i mostove) uz korišćenje preferencijalnih kineskih kredita“, navodi se u izjavi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za RSE i dodaje da je procenjena vrednost projekta oko dve milijarde evra.
Radovi bi, kako je u julu, u video poruci na svom Instagram profilu rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, trebalo uskoro da počnu.
U Delegaciji EU kažu da je projekat pruge između Beograda i Niša, čija je ukupna dužina 240 kilometara, među ključnim inicijativama koje je su prepoznate kao deo Ekonomsko investicionog plana EU za Zapadni Balkan.
Kako se navodi u odgovoru Delegacije, tim planom je predviđeno devet milijardi evra bespovratnih sredstava, a cilj plana, kako se ukazuje, je „podsticaj dugoročnog oporavka zemalja te regije (Zapadnog Balkana) i njihovo ekonomsko približavanje EU“.
Evropska unija već uložila milione evra
Kako proizlazi iz podataka koje je Delegacija dostavila RSE, EU je za izradu projektno-tehničke dokumentacije (Idejnog projekta, Studije o izvodljivosti i Procene uticaja na životnu sredinu) za podsekcije na trasi pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Niša (duga oko 110 kilometara) i od Stalaća do Đunisa (duga oko 20 kilometara), do sada izdvojila sedam miliona evra bespovratnih sredstava.
Dokumentacija koja je pripremljena, kako su naveli, rađena je za brzinu vozova od 160 kilometara na sat, budući da je Projektnim zadatkom upravo Srbija iznela takav zahtev.
U Srbiji su, inače, vozovi trenutno među najsporijima u Evropi i kreću se prosečnom brzinom od oko 55 kilometara na čas.
Ukupna procenjena vrednost ulaganja za ovaj projekat je 565 miliona evra.
Što se tiče podsekcije Stalać-Đunis, duge oko 20 kilometara, a koja je takođe deo trase od Beograda do Niša, troškovi projekta procenjeni su na 160 miliona evra. Pored EIB i ovde je predviđena značajna podrška iz EU investicionih grantova.
Međutim, nadležni u Srbiji su imali drugačije viđenje za izbor partnera.
U odgovoru koje je RSE dobio od Ministarstva građevinarstva Srbije, navodi se da je za prugu od Beograda do Niša (240 km), koju nazivaju „kičmom“ jednog od glavnih saobraćajnih pravaca u zemlji – Koridora 10, doneta odluka da se izvrši rekonstrukcija i modernizacija za brzinu od 200 km/h sa kineskim partnerima, iako su, kako objašnjavaju, „prethodno imali aktivnosti sa Evropskom unijom za izradu tehničke dokumentacije za određene deonice za brzinu 160 km/h“.
EU za 11 godina uložila 143 miliona evra
Za poslednjih 11 godina Evropska unija je u Srbiji finansirala različite projekte u okviru modernizacije železnice sa više od 143 miliona evra bespovratnih sredstava, pokazuju podaci koje je RSE dobio od Delegacije EU u Srbiji.
Ipak, mada se ističe da različiti partneri doprinose ukupnom kvalitetu, u Srbiji se, u kontekstu modernizaciji železnica, u prvi plan ističu projekti sa Kinom i Rusijom, kod kojih se modernizacija pruga realizuje kroz kreditna zaduživanja.
U Srbiji se posebno ističe da je rad na prugama deo infrastrukturne saradnje sa njihovim „čeličnim prijateljima“ kroz format 16+1, odnosno 17+1 od kada se priključila i Grčka, a koja je deo globalne kineske inicijative „Pojas i put“ koji predviđa milijarde investicija u luke, puteve, pruge, telekomunikacijske mreže, aerodrome…
