Stranci u Nemačkoj u proseku zarađuju 900 evra manje mesečno od domaćih građana. Došljaci iz Srbije i regiona tu ipak bolje stoje od ljudi iz Sirije ili Avganistana. Stručnjaci imaju objašnjenje za velike razlike, piše Dojče vele.
Zaposleni stranci u Nemačkoj zarađuju mnogo manje od domaćih državljana, pokazuje statistika Savezne agencije za rad. Dok su nemački državljani u prošloj godini imali mesečni srednji prihod od 3.509 evra bruto – dakle pre plaćanja poreza i doprinosa – kod stranaca je ta vrednost bila 2.614 evra. To je čak za 895 evra ili za četvrtinu manje.
U pitanju nije prosek već takozvana medijana, vrednost ispod i iznad koje se nalazi po tačno polovina svih prihoda. Za razliku od proseka, ta vrednost ublažava uticaj veoma niskih i pogotovo veoma visokih plata i računa se da bolje govori o standardu „običnog“ čoveka.
Stranci rade slabije plaćene poslove
Razlika između Nemaca i stranaca je posebno drastična kada su u pitanju došljaci iz Sirije, Avganistana ili Eritreje koji zarađuju 1.475 evra manje od domaćih.
Posebno upada u oči koliko su se razlike povećale prethodnih godina – tako je 2010. godine razlika bila 11,6 odsto (317 evra).
Razlika se ne može pripisati samo obrazovanju jer postoji čak i kod nekvalifikovanih radnika – stranci tu dobijaju 415 evra manje od Nemaca. Nekvalifikovani radnici iz Srbije i regiona zarađuju pri tome 208 evra manje mesečno, dok ljudi iz izbegličkih zemalja imaju 657 evra manje mesečno.
U takozvanom „sektoru niskih plata“ radi tek 16 odsto od svih nemačkih zaposlenih, dok je kod stranaca taj udeo 37 odsto.
Da li migracija obara zarade?
Nemačka Vlada tumači razliku u platama time što radnici iz inostranstva često imaju manje iskustva i stručnosti. Prema odgovoru Vlade, zapošljavanje više stranaca može da ima „efekat pritiska na srednju zaradu“.
„Ljudi koji su se tek doselili, u Nemačkoj su na početku karijere“, kaže Herbert Briker iz Instituta za istraživanje tržišta rada pri Agenciji za rad.
„Njihove plate će tokom karijere znatno rasti“, rekao je on za agenciju dpa.
Rene Špringer, poslanik Alternative za Nemačku koji je postavio ovaj upit Vladi, kaže da „doseljavanje ne sme voditi dampingu zarada“. Njegova stranka se oštro protiv masovnom doseljavanju, prevashodno prijemu potražilaca azila.
Briker pak kaže da „dolazak migranata ima tek marginalni uticaj na plate“.
Razlike se, smatraju u Vladi u Berlinu, mogu smanjiti zakonski propisanom minimalnom platom koja postoji nekoliko godina, te podsticanjem da se stranci usavršavaju u Nemačkoj.
Prema Saveznoj agenciji za rad, u poslednjem mesecu prošle godine je puno radno vreme u Nemačkoj imao 21 milion domaćih državljana i tri miliona stranaca.
