Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je na današnjoj vanrednoj sednici propise kojima omogućava dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i lizinga.
U skladu sa tim propisima, dužnicima je omogućen još jedan zastoj u otplati obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga koje dospevaju u periodu od 1. avgusta 2020. godine zaključno sa 30. septembrom 2020. godine, saopšteno je iz NBS.
Takođe je omogućen i zastoj u otplati obaveza koje su dospele u julu ove godine, a dužnik ih nije izmirio.
Odgovarajuće odluke o novom moratorijumu stupaju na snagu sutra, 28.jula.
– Na prvi udar pandemije NBS je reagovala efikasno i odlučno, omogućivši građanima i privredi zastoj u otplati obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga na period od tri meseca. O značaju i pravovremenosti ovakve odluke, govori činjenica da je preko 90 posto dužnika koristilo ovu mogućnost – istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
S obzirom na to da vanredna zdravstvena situacija i dalje traje NBS je, kaže, donela odluku o pružanju mogućnosti dodatnog predaha našim građanima i privredi u otplati obaveza, ispunjavajući time i zakonom definisani cilj očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banaka, poput minusa i kreditnih kartica, kao i drugih bankarskih proizvoda poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija.
Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa, kao što su provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa, kao ni na investicione usluge, brokersko-dilerske poslove, usluge u vezi sa sefovima i sl.
Banke/davaoci finansijskog lizinga su dužni da fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum).
Obaveštenje o ponudi banke/davaoca finansijskog lizinga biće objavljeno na njihovim internet stranicama, a sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.
Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije, smatraće se da je ponudu prihvatio.
Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke/davaoca finansijskog lizinga, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.
Za vreme moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga ne obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na obaveze koje dospevaju tokom trajanja moratorijuma.
Banka obračunava redovnu kamatu na nedospeo dug a iznos redovne kamate odgovara iznosu te kamate u planu otplate koji je važio pre stupanja na snagu ove odluke.
Ako je dužnik privredno društvo, banka/davalac finansijskog lizinga može redovnu kamatu da obračunava i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom trajanja moratorijuma.
Kada je u pitanju zatezna kamata, banka/davalac finansijskog lizinga je neće obračunavati na neizmireno potraživanje koje je dospelo za vreme trajanja moratorijuma.
Pored navedenog, neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno neće se preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate ovih potraživanja.
Po prestanku moratorijuma, banka/davalac finansijskog lizinga će obračunatu redovnu kamatu ravnomerno rasporediti na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga), pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma.
Zatezna kamata obračunata u toku perioda moratorijuma na potraživanja dospela pre početka primene moratorijuma ravnomerno će biti raspoređena na period otplate (bez pripisivanja glavnici duga).
Banka/davalac finansijskog lizinga će u skladu sa prethodno navedenim načinom obračuna kamate sačiniti novi plan otplate produžen za period trajanja moratorijuma i dostaviti dužniku putem elektronske ili redovne pošte, bez dodatnih troškova za dužnika. Plan otplate mora biti sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost dužnika o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.
Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dučniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma.
Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana, od banke/davaoca finansijskog lizinga zahtevati da umesto tako definisanog načina otplate, po prestanku moratorijuma: izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom (sve anuitete iz perioda moratorijuma – glavnicu i redovnu kamatu) ili da izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.
Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu (ugovorenu) kamatu na iskorišćeni iznos, dok se važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, odnosno kreditne kartice produžava se za period trajanja moratorijuma.
Stupanjem na snagu Odluke o privremenim merama za banke 28. jula 2020. godine banka će po svim trajnim nalozima obustaviti isplate obaveza dužnika koje su obuhvaćene moratorijumom (deaktiviraće trajne naloge), kako bi kod dužnika koji nameravaju da prihvate moratorijum, a kojima julska rata dospeva počev od tog dana – i ta rata mogla biti obuhvaćena moratorijumom.
Dužnici koji nameravaju da odbiju moratorijum nemaju nikakvog razloga za zabrinutost jer je banka dužna, kada je korisnik u propisanom roku do 10. avgusta obavesti da odbija ponudu – da naplati obaveze dospele nakon stupanja na snagu Odluke u iznosu koji bi bio naplaćen da nije obustavila isplate po trajnim nalozima (bez bilo kakvog dodatnog obračuna kamate), kao i da aktivira trajni nalog.
Takođe, ako se dužnici naknadno opredele da odbiju moratorijum i nakon 10. avgusta, moći će da odustanu od moratorijuma bez bilo kakvih posledica, tj. biće u istoj situaciji kao da su banku na vreme obavestili da ne prihvataju moratorijum, objašnjava se u saopštenju.
I sti princip važi i za dužnike banaka/davalaca lizinga koji svoje obaveze izmiruju putem administrativne zabrane – poslodavci, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje takođe treba da od 28. jula 2020. godine obustave prenos sredstava na kreditne partije dužnika sve dok ih banka/davalac lizinga ne obavesti da je dužnik odbio moratorijum.
Iz NBS ističu da princip koji je uspostavljen – obustava svih administrativnih zabrana počev od 28. jula 2020. godine, dok se ne utvrdi ko odbija moratorijum, ne sprečava poslodavce da anketiraju svoje zaposlene, i da izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane na partije onih zaposlenih koji su ih obavestili da će moratorijum odbiti.
Kada je reč o dužnicima koji prihvataju moratorijum, a poslodavac ili Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ipak izvrše prenos sredstava po osnovu administrativne zabrane – banka/davalac lizinga su u obavezi da dužniku u najkraćem mogućem roku omoguće raspolaganje tim sredstvima, isplatu tih sredstava ili prenos sredstava na račun dužnika kod druge banke.
