Nakon poslednje runde pregovora Beograda i Prištine u srpskoj javnosti sazrela je teza da Nemačka stoji iza ekstremnih zahteva Prištine.
Zvaničnici Srbije i brojni analitičari apostrofirali su Berlin kao adresu koja najviše pomaže Albancima. Deluje da su narušeni odnosi Berlina i Beograda i da Srbija svoj kurs na zapadnoj strani usmerava ka SAD.
Novinar Ratko Dmitrović kaže da bi odnos Nemačke i Srbije trebalo sagledavati sa istorijske distance, uzimajući u obzir ono što se dešavalo pre i tokom Prvog svetskog rata, zatim Drugog svetskog rata i kasnije, tokom devedestih godina.
– Tu je jedna vrlo postojana, vrlo snažna pozicija Nemačke koja je duboko antisrpska, odnosno suprotna je interesima Srbije. Tako da stav Berlina u odnosu na Kosovo i njihovo sadašnje ponašanje nije ništa novo, to je nešto što imamo pred očima već decenijama, samo je pitanje da li to hoćemo da kvalifikujemo na taj način – primećuje Dmitrović.
Da li su narušeni odnosi Beograda i Berlina
Nemačka pozicija jeste i ostaće, kako kaže, proalbanska, prokosovska i Nemci to i ne skrivaju.
– Oni su to nama nekoliko puta rekli vrlo jasno ili preko svog ambasadora ili preko nekih drugih predstavnika. Ja mislim da oni to kažu i predsedniku Vučiću, samo on to nama na taj način ne iznosi iz obzira i prema njima i prema našoj javnosti. Podsetio bih na slučaj Haradinaja koji je, nakon što je pobio sve svedoke koji su mogli svojim izjavama da ga ugroze, iz Haga vraćen specijalnim letom, avionom nemačke vlade – kaže Dmitrović.
I istoričar i spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković smatra da u odnosu Nemačke prema Srbiji nema novina.
– Posle promene na čelu Sjedinjenih Američkih Država, odnosno poraza Demokratske partije i dolaska Donalda Trampa na vlast, Nemačka je postala ključna baklja pređašnje politike prema Srbiji, kako po pitanju Kosova, tako i generalno gledano. Dakle, Nemačka je u potpunosti nastavila da vodi onu politiku koja je nekada bila zajednička za zapadne zemlje od devedesetih godina pa do danas. Ona se čvrsto drži onoga što je predložio Išinger, a to znači normalizacija odnosa između Prištine i Beograda kao da se radi o prestonicama dve države, a u narednom koraku i priznanje Kosova od strane Srbije – navodi Anđelković.
Ima li Srbija uporište na Zapadu
Berlin je, dodaje, spreman da priča o tehničkim modalitetima, o nekakvim ekonomskim rešenjima gde bi mi imali osećaj da smo nešto dobili, ali nam ništa van toga ne nudi.
– Kako vreme prolazi, vidimo da je nemački stav zamrznut i da su vrlo uporni u insistiranju na nečemu što je za Srbe krajnje nepovoljno, dok je Tramp u nekoj meri relativizovao američki pristup. To ne znači da su Amerikanci pristali na nešto što je za nas povoljno, ali makar su odškrinuli vrata da dođemo do takve mogućnosti. Daleko od toga da je Amerika odustala od antisrpske politike, ali više nije zagrejana za nju kao što je ranije bila, odnosno pokazuje malo više spremnosti da se makar čuje srpsko mišljenje – ocenjuje Anđelković.
Prema njegovom mišljenju, sa približavanjem ozbiljnije ekonomske krize Beograd je pod sve većim pritiskom Nemačke.
– Jasno je da će epidemija korone i posledična paraliza ekonomskog sistema i kod nas prouzrokovati ozbiljne teškoće. A ko ima novac? Nemačka. I taj novac je spremna da usmeri ka drugim zemljama, ali pod uslovom da su kooperativne. To se dešava i unutar Evropske unije, a očito Beograd naslućuje da će se to u narednom periodu dešavati i sa nama i da će pomoć u borbi protiv ekonomskih posledica korone uslovljavati ustupcima po pitanju Kosova. To sve naravno kod nas izaziva dodatnu nervozu – kaže Anđelković.
Približava li se Srbija Americi?
Na pitanje da li će Srbija usled ekonomskog pritiska morati da popusti ili se pak strateški udaljava od Berlina i, što se tiče zapadnih zemalja, približava Americi, Anđelković kaže:
– Beograd nije u situaciji da popusti na način na koji to Nemačka hoće jer bi to uistinu bila ljaga i pred istorijom i pred građanima i potpuno odricanje od nacionalnih interesa. To je neka linija koju Beograd ipak ne može da pređe, a ako je pređe onda je uistinu naneo sebi veliku štetu. Sa druge strane, idu teška ekonomska vremena i potrebna nam je pomoć. Sad je na nama da probamo da nađemo druge izvore te ekonomske pomoći, odnosno alternative na drugim mestima kako bismo preživeli narednih godinu, dve dana, a da od nas zbog ekonomije ne iznude ustupke na koje ne smemo da pristanemo.
