U prošloj godini su Centri za socijalni rad registrovali 44,3 odsto beskućnika više nego godinu ranije, a grube procene Hausing centra govore da u Srbiji ima 800.000 do 900.000 ljudi koji žive u uslovima koji se, prema tipologiji Evropske federacije organizacija koje se zalažu za prava ovih lica, mogu nazvati beskućništvom. Procene su i da 5.000 vojnih lica s porodicama živi u uslovima beskućništva, od čega 3.500 i dalje u kasarnama.
Skriveno beskućništvoAutori istraživanja iz Hausing centra ukazuju i na fenomen "skrivenog beskućništva", gde višegeneracijske porodice žive u izuzetno malim stanovima. |
Područja ilegalnog i nehigijenskog stanovanja se u većim srpskim gradovima stalno šire, pa samo u Beogradu postoje 93 naselja bez minimuma higijenskih standarda, u kojima je gotovo 25.000 ljudi. Tome treba dodati i armiju od 300.000 podstanara, od kojih polovina živi u Beogradu, ali i oko 200.000 porodica koje stalno tragaju za "krovom nad glavom".
Riziku od rasta broja beskućnika posebno doprinosi činjenica da je sedam odsto ili gotovo pola miliona ljudi ispod apsolutne linije siromaštva, a više od 18 odsto u visokom riziku da se nađu u toj populaciji. Srbija je, sa 86.000 izbeglica i oko 296.000 raseljenih, zemlja s najviše izbeglih u Evropi, ali još više zabrinjava podatak da među onima koji su tražili i dobili srpsko državljanstvo, dve trećine njih nema svoj stan.
U kartonu i vagonuPoslednji popis stanovništva u Srbiji, rađen 2012. pokazao je da 7.635 prostorija nastanjeno "iz nužde" u starim napuštenim kućama i improvizovanim objektima kao što su šleperi, prikolice, vagoni, vojnički šatori, gde je registrovana po jedna osoba, ali i čitave porodice. Skoro je 600 romskih naselja širom Srbije, od kojih pola apsolutno neuslovno i uglavnom udžerice od kartona bez vode i struje. Tužna slika je i u centru Beograda, nedaleko od glavne železničke stanice gde u starim vagonima više od dve decenije žive bivši i sadašnji radnici Železnica Srbije. |
Najčešći razlozi za povećanje beskućništva su privatizacija stanovanja, rast cena stanova, gubitak posla, zaduživanje, oduzimanje stana po osnovu hipoteke, povećanje broja razvoda u starijem dobu. Novo doba promenilo je i profil beskućnika. Ranije su to bili ljudi bez škole, sa mentalnim problemima, alkoholičari, narkomani i bivši zatvorenici.
Sa ekonomskom krizom promenila se i njihova obrazovna struktura, pa je sada svaki peti bez krova nad glavom sa višom ili visokom spremom, svaki treći ima srednju školu.
Da je Srbija pred još gorim periodom ukazuje ekonomski stručnjak Branko Dragaš.
– Danas je 150.000 dece gladno, a još toliko toliko neuhranjeno. Problem sa egzistencijom ima 65 odsto stanovništva, a još 20 odsto na granici siromaštva – kaže Dragaš.
Decenijska tranzicija je gotovo izbrisala radničku klasu, a Srbiji preti da ostane i bez srednjeg sloja.
U Beogradu 5.000 "uličara"Na beogradskim ulicama, prema podacima policije, živi više od 3.000 beskućnika, ali se veruje da je ta brojka blizu 5.000, jer mnogi od njih nisu registrovani. Ljudi koji ostaju na ulici su uglavnom muškarci, njih 87 odsto, u proseku imaju oko 55 godina. Procene pokazuju da raste i broj žena bez doma koji je dostigao petinu, a njihova prosečna starost je oko 40 godina. Na asfaltu su čitavu deceniju i da se od zime sklanjaju u prihvatilištima. |
