Posle skoro svakodnevnog povećanja cena hrane i pića, poskupljenja komunalnih usluga, rasta inflacije i pada vrednosti dinara, na dnevni red su ponovo, po ko zna koji put došli – benzin i struja.
Od početka 2010. godine, to jest za manje od mesec dana, ovo je treće povećanje cene benzina. Prethodno, gorivo je poskupelo 13. januara u proseku za 84 pare po litru, zbog redovne korekcije cena na svakih 15 dana, i 23. januara u proseku za oko 80 para po litru, zbog povećanja akcize za 1,58 odsto na derivate nafte.
Prostom računicom se može izračunati poskupljenje od oko 33 dinara za godinu dana, što je oko 30 evrocenti. Uzmimo u obzir da je BMB 95 prošle godine 7. januara koštao 72,10 dinara, a posle najnovijeg poskupljenja 105,92 dinara, a razlika pokazuje 33,82. Ako znamo da se sa 50 litara ovog benzina može preći 550 kilometara, dolazimo do toga da se u januaru 2009. ta kilometraža mogla preći za 1.690 dinara manje, odnosno da se u januaru moglo kupiti 23,4 litara više u odnosu na najnovije poskupljenje.
Urednica internet sajta "Balkanmagazin.net" Jelica Putniković kaže da će vozači u Srbiji ove godine točiti benzin najskuplji u okruženju, puneći pri tome i državnu kasu.
Ona napominje da se cena goriva na pumpama u Srbiji povećava po dva osnova: zbog povećanja akcize i zbog uslađivanja sadašnje cene sa rastom cene sirove nafte i sa kursom dolara.
Prema postojećoj Uredbi o formiranju cena naftnih derivata, cena goriva u Srbiji usklađuje se svakih 15 dana sa cenom nafte na svetskom tržištu i kursom dolara.
Ministarstvo energetike Srbije je saopštilo da je cena nafte na svetskom tržištu od poslednje promene cena goriva u Srbiji u proseku porasla za 5,68 odsto.
Praksa pokazuje da su se cene goriva u 2009. godini menjale 18 puta, a uslova za pojeftinjenje bilo je svega tri puta. S tim u skladu, benzin je prošle godine poskupeo za oko 30 dinara, dok je cena evrodizela skočila za čak 40 dinara po litru.
U regionu, Srbija sada prednjači sa nametima države u ceni benzina. Tokom 2009. godine akciza je dva puta povećavana, prvi put je usklađivana s rastom cena na malo, a drugi put zbog ekonomske krize. Sve zajedno, akcize na naftne derivate povećane su za oko 10 dinara.
|
Nove cene goriva u Srbiji |
Benzin BMB 92 od 30. januara 2010. košta 108,48 dinara, evro premijum BMB 95 119,01 dinara, a motorni benzini MB 95 i BMB 95 110,27 dinara. Nova cena dizel goriva D-1 je 100,42 dinara, D-2 98,57 dinara, EKO 350 dizela 102,15 dinara, EKO 50 dizela 106,38 dinara, evro dizel košta 108,96, a ulje za loženje 78,06 dinara.
Kupujući benzin vlasnici automobila sada u budžet uplaćuju 44 dinara po litru, od svakog litra dizela u državnu kasu ide 30, a od tečnog naftnog gasa 15 dinara.
Zahvatanja države iz cene naftnih derivata idu od 50 do 65 odsto, a procene su da će Srbija sa novim akcizama zadržati lidersku poziciju u ovim nametima.
Poređenje maloprodajnih cena goriva u evrima u evropskim zemljama, prema podacima Auto moto saveza Slovenije, pokazuje da najjeftiniji benzin i dizel toče vozači u Rusiji – litar benzina plaćaju 54, odnosno, 56 centi, a litar dizela 44 centa. Najskuplje gorivo troše Holanđani. Benzin kupuju po ceni od 1,49, odnosno, 1,54 evra za litar, a dizel plaćaju 1,14 evra.
U Srbiji po novim cenama (od 30. januara) benzin u proseku košta 1,1 evro, dok se dizel u proseku može pazariti za 1,02 evra.
U regionu je situacija malo drugačija:
| DRŽAVA | BENZIN | DIZEL |
| Albanija | 0,99 evra | 0,96 evra |
| Bosna i Hercegovina | 0,95 evra | 0,92 evra |
| Bugarska | 0,97 evra | 0,94 evra |
| Crna Gora | 1,09 evra | 0,97 evra |
| Hrvatska | 1,03 evra | 0,96 evra |
| Makedonija | 1,01 evra | 0,80 evra |
| Mađarska | 1,17 evra | 1,08 evra |
| Grčka | 1,06 evra | 0,98 evra |
| Slovenija | 1,11 evra | 1,05 evra |
| Rusija (najjeftinija u Evropi) | 0,54 evra | 0,44 evra |
| Holandija (najskuplja u Evropi) | 1,49 evra | 1,14 evra |
Manje akcize manje i cene
Nebojša Atanacković iz kompanije "AD Nafta” kaže da bi država smanjenjem akciza na derivate mogla da utiče na vrlo učestala poskupljenja. "Sigurno je da se to neće desiti, tako da su poskupljenja neminovna. Takođe, NIS ima monopol na uvoz i preradu derivata, tako da je kvalitet goriva znatno niži, a cene više", kaže Atanacković.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da sada plaćamo to što je država ranije trošila, pa sada ne može da se odluči da smanji akcize.
"I sada bi mogle da se smanje akcize, ali država ulaže u železnice, što je potpuni promašaj. Takođe, odlažu se privatizacije, jer od njih želi da se puni budžet. Ipak, iako je poskupljenje veliko, ne treba očekivati veći skok cena jer je u 2009. nafta poskupela oko 40 odsto, a inflacija će biti oko sedam odsto. To govori i o tome da je ranijih godina skok cene nafte samo predstavljao paravan za inflaciju izazvanu velikom javnom potrošnjom i relaksirajućom monetarnom politikom", zaključuje Stevanović.
Struja za socijalni mir 
Godina je počela još jednim poskupljenjem – Vlada Srbije odobrila je povećanje cene kilovat sata električne energije za oko 10 odsto od 1. marta. Prethodno poskupljenje struje u Srbiji bilo je 1. avgusta 2008. u proseku 8,9 odsto.
"Cenu električne energije Vlada Srbije koristi za potkusurivanje. Kao i (bivši predsednik Srbije) Slobodan Milošević, i vlast u Srbiji posle 2000. godine, kad god su izbori ili politička kriza, ne donosi odluku da struja poskupi“, smatra Jelica Putniković.
Prema njenim rečima, Srbija ima najnižu maloprodajnu cenu električne energije za domaćinsta u Evropi i to je kupovina socijalnog mira i glasova građana.
| DRŽAVA | Cena struje/kilovatsat |
| Srbija | 0,0465 evra |
| Bugarska | 0,0685 evra |
| Slovenija | 0,0919 evra |
| Hrvatska | 0,0961 evra |
| Mađarska | 0,128 evra |
| Grčka | 0,100 evra |
| Nemačka | 0,134 evra |
| Kipar | 0,175 evra |
Povećanje cene struje, kako navodi Putnikovićeva, proizilazi iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
"Od 2000. godine Vlada pregovara sa MMF-om o kreditnim aranžmanima i raznim vrstama pomoći. Jedan od uslova za tu pomoć je i da imamo tržišne cene struje. U tim dogovorima je dat rok do kojeg cena struje treba da dostigne određeni nivo, odnosno da bude dovoljna da EPS podmiri troškove proizvodnje, amortizacije i da mu ostane za inverstiranje u razvoj“, kaže ona.
Putnikovićeva napominje da je Srbija, spremajući se za ulazak u EU, postala članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, što je obavezuje, kao i druge balkanske zemlje, da se cene električne energije i gasa moraju kretati kako propisuje EU.
"Da bi se to ispunilo, formirana je Republička agnecija za energetiku, koja je regulatorno telo. EPS može da traži da struja poskupi i 200 odsto, ali Agenciji moraju da dostave parametre koji opravdaju to poskupljenje", kaže ona.
EPS je tražio povećanje cena za 30 odsto i, kako dodaje Putnikovićeva, smatrali su da tako mogu da obezbede sredstva i za amortizaciju i razvoj. Vlada Srbije je prihvatila povećanje od 20 odsto, ali je Agencija odobrila poskupljenje u proseku do 10 odsto.
"Vlada Srbije je vlasnik EPS-a, ali se ona ne ponaša kao dobar domaćin jer EPS ne isključuje struju velikim dužnicima – društvenim, a ni privatnim preduzećima. Vlada je naterala EPS da postane akcionar RTB Bor, koji prošle godine nije platio ni jedan jedini dinar za utrošenu energiju“, ističe Putnikovićeva.
Na taj način, dodaje ona, Vlada Srbije urušava poslovanje firme čija roba uvek ima kupce, pa se može desiti da EPS završi kao NIS.
„I NIS je na papiru bio uspešan, ali tržišno nije, pa je morao odmah da se proda. EPS isto tako može da se uništi i više neće biti izvoznik struje, već će onaj ko ga kupi određivati cene kilovat-sata“, kaže Jelica Putniković.
Sve je počelo prošle godine…
Elektroprivreda Srbije uputila je 9. decembra 2009. godine Agenciji za energetiku zahtev za poskupljenje struje u proseku za 10 odsto od 1. januara 2010. godine.
Portparol EPS-a Momčilo Cebalović je tada objasnio da je korekcija cene struje potrebna da bi Srbija u narednim godinama imala dovoljno električne energije i da najavljena korekcija nije poskupljenje struje ili dostizanje nekih tržišnih cena, već samo pokušaj da se EPS vrati gde je bio u avgustu 2008. godine.
"To je samo usklađivanje cene struje sa inflacijom i kretanjem kursa dinara, jer je u avgustu 2008. godine, kad je bila poslednja korekcija cene struje, prosečna cena kilovat sata bila 5,9 evro centi, a danas je, 16 meseci kasnije, oko 4,5 evro centa" rekao je Cebalović.
On je najavio da će EPS zatražiti i novo povećanje cene struje za 10 odsto od 1. jula, kako bi prosečna cena kilovat sata EPS-a dostigla 5,3 evro centi, što još bio slučaj 2008. godine.
"Da je u poslednjih 16 meseci zadržana realna cena kilovat sata na nivou iz avgusta 2008. godine, prihod EPS-a bi bio veći za 43 milijarde dinara," rekao je Cebalović i dodao da u skladu sa metodologijom opravdanih prihoda koju je utvrdila Agencija za energetiku, na osnovu koje se proveravaju svi troškovi EPS-a, ta kompanija ima pravo na poskupljenje struje od oko 37 odsto.
Čelnici EPS-a nisu izgleda primetili da se sa sa inflacijom i kretanjem kursa dinara jedino ne usklađuju plate građana, koji očigledno nemaju pravo ni na šta.
Ima, na prvi pogled, i onih koji brinu o pravima građana – ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je da je stav ministarstva da povećenje cene struje sačeka kraj grejne sezone, kako bi se na taj način pomoglo građanima koji struju koriste kao glavni energent.
"Poskupljenje električne energije od 10 odsto još nije odobreno. Sačekaćemo da vidimo kakav je godišnji rezultat EPS", kazao je Milosavljević.
A onda struja rutinski poskupi i pre kraja grejne sezone i mi jasno vidimo koliko je bitan i koliko se pita jedan od naših ministara…
Struja skuplja, dugovi veći
Iako Elektroprivreda Srbije namerava da traži nova poskupljenja od deset odsto u 2010, generalni direktor ove kompanije Dragomir Marković je početkom decembra prošle godine izjavio da firma planira da u ovoj ima gubitak od 20 milijardi dinara što je deset puta više nego u 2009!
EPS je izdejstvovao od Agencije za energetiku poskupljenje struje od 1. marta 2010. za 10 odsto, a poskupljenje u istom procentu biće traženo i od 1. jula.
Fascinantnom računicom EPS je u planu poslovanja za 2010. godinu, koji je usvojio Upravni odbor kompanije i uputio Vladi Srbije, izračunao da će mu, uprkos ukupnom povećanju struje od 20 odsto, planiran gubitak biti oko 20 milijardi dinara!
Nije poznato da li su u sastavljanju ove računice učestvovali Arsen Lupen, družina Pink Pantera ili sir Oliver, niti je poznato kojim logaritmima je dobijen ovakav rezultat…
