Sudbina 128 društvenih preduzeća u Srbiji čiji su osnivači firme iz bivših jugoslovenskih republika trebalo bi da bude rešena tokom 2010. To znači da za one firme za koje se utvrdi ko je većinski vlasnik (sa teritorije ex-YU) ona neće biti predmet privatizacije.
Najviše je takvih preduzeća iz Beograda, ali ima ih i iz Niša, Novog Sada, Apatina, Kragujevca, Pančeva, Subotice, Loznice, Sremske Mitrovice, Leskovca, Bača, Vršca, Rume, Kruševca, Inđije, Iriga, Zrenjanina, Malog Zvornika, Šida, Ade…
Delatnost kod većine jeste spoljna i unutrašnja trgovina.
Kako je predviđeno propisima, do kraja godine firme sa područja nekadašnje SFRJ imaju rok da pošalju svoj predlog koliki je njihov udeo u srpskim preduzećima, a na osnovu imovine koju srpske kompanije koriste.
Do marta 2010. godine potrebno je da se obavi usaglašavanje između preduzeća, a ukoliko se ne postigne dogovor, to će biti posao kojim će se baviti Agencija za privatizaciju. Ona će morati da napravi računicu koliko je stvarno učešće firmi sa područja SFRJ u vlasništvu 128 firmi iz Srbije.
– Hipotetički, ukoliko se utvrdi da je reč o stopostotnom vlasništvu, hrvatskog, makedonskog ili preduzeća iz BIH u srpskom društvenom preduzeću, ona će morati da odvoje 30 odsto od vrednosti, pošto je zakonom predviđeno da ta sredstva, nakon privatizacije budu podeljena radnicima – kaže za „Blic“ Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju.
Firme čija se imovina potražuje
Među neprodatim preduzećima čiji su osnivači firme sa teritorije nekadašnje SFRJ su: |
Ova priča o imovini preduzeća iz bivših republika SFRJ u Srbiji, pokrenuta je juče natpisima u hrvatskoj štampi koja su podsetila da da je do kraja godine rok za prijavu zahteva.
Kako se navodi, "Kraš“, "Luka Rijeka“, "Inker Zaprešić“, zagrebačka "Poljoopskrba“, "Frank“, "Agro-Tovarnik“ i "Merkantile“, podnela su predloge sporazuma o rešavanju imovinsko-pravnih odnosa na teritoriji bivših republika SFRJ po osnovu kojih bi mogli da dobiju akcije srpskih preduzeća.
Imovina hrvatskih kompanija na teritoriji Srbije zamrznuta je početkom 90-ih godina.
Do sada se problem imovine kompanija rešavao tako što su uredbe Vlade Srbije sadržavale načelo sporazumne podele imovine između pređašnjih i sadašnjih vlasnika nepokretnosti, dok bi u slučaju izostanka sporazuma nekretnina išla u privatizaciju.
Nova uredba Vlade Srbije menja postupak pa će u slučaju da nema sporazuma o povraćaju imovine, dakle u primeru Hrvatske – hrvatska preduzeća moći da zatraže udeo u kapitalu preduzeća na teritoriji Srbije koje koristi njihovu imovinu.
