"Ljudi se sada drugačije odnose prema novcu," izjavio je Dejvid Robertson izdavač Nilsonovog izveštaja koji prati industriju kreditnih kartica. Gubitak poverenja u budućnost utiče da ljudi radije troše ono što imaju nego ono što veruju da će zaraditi.
Recesija menja navike američkih potrošača ne samo u tome koliko troše već i na koji način to rade. Strahovanje za radno mesto, promene kamatnih stopa na kreditnoj kartici i nova štedljvost doprinose promeni navika.
Ipak, posle toliko godina oslanjanja na kreditne kartice, još uvek nisu spremni da se potpuno vrate na gotovinu i ponovo nose novac sa sobom. Zato koriste tzv. debitne kartice koje im odmah skidaju novac sa tekućeg računa. To im još uvek omogućava bolji uvid u to koliko stvarno troše i sprečava ih da se preterano zadužuju.
Za zemlju kao što je Amerika, gde je kreditna kartica decenijama bila deo života, ovo je znak duboke promene.
Na promenu, pored straha za budućnost, utiče i realno slabija kupovna moć. U vreme recesije ljudi manje kupuju nakit, nameštaj i kućne aparate, a upravo je to roba koja se kupuje na kreditnu karticu.
Rečju, potrošači se ponašaju racionalno i menjaju navike u skladu sa tekućom ekonomskom situacijom, ocenio je Skot Strumelo iz Konsultantske grupe Auriema, sa sedištem na Long Ajlendu. "Oni sad ozbiljnije razmišljaju o troškovima i koriste debitne kartice za svakodnevne, a kreditne kartice samo za veće kupovine, rekao je Strumelo.
Prilikom upotrebe kreditne kartice novac se praktično pozajmljuje s visokom kamatom. Američke kompanije koje izdaju kartice su godinama povećavale limit i smanjivale mesečnu otplatu ubirajući ogromne zarade na kamatama. Za građane je to značilo neosetno, ali preterano zaduživanje na dugi rok. Za razliku od toga, prilikom upotrebe debitne kartice novac se skida direktno sa računa vlasnika kartice ne pružajući mu mogućnost da troši više nego što ima. Relativno mala dozvoljena prekoračenja se skupo plaćaju.
U navikama postoji i generacijski jaz. U Americi, kreditne kartice su se pojavile pre oko 50 godina, ali su ozbiljnije počele da se koriste od 70-ih. Pre toga, ljudi su koristili keš, bankarske zajmove ili otplatu na rate.
Generacija rođena 60-ih je trošila odgovorno. Njihova deca koja su odrasla u vreme prosperiteta 80-ih i 90-ih postajala su zavisna od kartica još u tinejdžerskom dobu. Za razliku od svojh roditelja koji su trošili u skladu sa primanjima, oni su na kartice gledali kao na dugoročan zajam i preterano se zaduživali.
"Mnogo dece je odraslo u velikim kućama i naviklo da im se pruža sve što požele, a roditelji su ih navikavali na standard koji posle nisu mogli sami sebi da priušte," rekla je Luis Mandel, profesorka finansija i poslovne ekonomije na Univerzitetu u Vašingtonu i saradnik na Institutu Aspen.
Pitanje je, da li će se ovaj trend trajno održati. Mnogi veruju da hoće ocenjujući da će naredne generacije opreznije koristiti kartice pošto su videle kako se njihovi roditelji muče sa dugovima.
