U Srbiji vlada ekspanzija rudarskih aktivnosti, a trenutno je najzastupljenija eksploatacija bakra, olova, cinka, srebra, zlata…
Stručnjaci iz ove oblasti ukazuju na to da je važno da se paralelno sa otvaranjem rudnika, razvija i prateća industrija kako bi se maksimalizovala korist same sirovine, i da je primetno da daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru nego što je to bio slučaj ranije.
Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže za Tanjug da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.
Kanadsko otkriće na granici
Najnovija vest koja se ovih dana pojavila je da je kanadska istraživačka firma „Medgold risorsiz“, koja je ranije nagovestila da je u južnoj Srbiji na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom pronašla odlične indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala – sada i potvrdila te rezultate.
Iz te kompanije navode da su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta po nazivu „Tlamino“ pronašli oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata, vrednih nešto više od milijardu dolara, a ispitivanja se i dalje nastavljaju.
Ignjatović ističe da je ta vest ohrabrenje za razvoj rudarskog sektora u Srbiji, s tim što će od daljih geoloških ispitivanja zavisiti da li postoje realni uslovi za ozbiljniji rudarski projekat. Navodi da će se u narednom periodu dobiti jasnija slika o perspektivi samog ležišta i ističe da je primetno da u ovoj godini daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru.
– Projekat Katastar rudarskog otpada koji je trajao tri godine obezbedio je Srbiji jasnu sliku kada je reč o ovom otpadu, što predstavlja osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka za rešavanje pitanja ovog otpada – navodi sagovornik Tanjuga.
Takođe, što se tiče ulaganja, Ignjatović kaže da se u naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik Čukaru peku, projekat Jadar, kao i ulaganja u kopove Bora koji su sada u vlasništvu Ziđina.
Ne treba zaboraviti i razvoj površinskih kopova u ogranku RB Kolubara koji će u narednom periodu predstavljati osnovicu za stabilan elektroenergetski sistem Srbije i proizvodnju energije iz termokapaciteta, dodaje sagovornik.
Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru. Po strukturi, oko 90 odsto učešća u procenjenih dva odsto BDP čine energetske mineralne sirovine, ugalj, nafta i prirodni gas, kao i bakar kao metalična mineralna sirovina. Ostatak od 10 odsto po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične mineralne sirovine, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju.
Svetla budućnost
Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode da je budućnost ove grane u Srbiji svakako svetla. Geolog Predrag Mijatović za Tanjug kaže da su ipak potrebna značajna ulaganja.
Ulaganje u istraživanje metaličnih sirovina vrlo su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu, dve, za to je potrebno sedam do deset godina, ističe Mijatović.
Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležista urana. U centralnom delu Srbije karakterištična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra, navodi Mijatović.
U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležišta antimona, koji se više ne ekspoloatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološkom zavodu. Nikla i hroma ima na nekoliko mesta u Srbiji, nikla naročito u centralnom delu, u blizini Aranđelovca, Vrnjačke banje, na zapadu na Mokroj Gori, dok hroma ima na Tari, Zlatiboru, Deli Jovanu, a boksita (sirovina za dobijanje aluminijuma) na Tari, Zlatiboru, kod Poćute i kod Babušnice…
Postoje i nalazišta nemetala kao i uglja, a u Vojvodini se nalaze ležišta gasa i nafte, kao i ležišta različitih vrsta gline.
Što se tiče procena rezervi, sveukupni resursi i rezerve olova i cinka uključujući i rudnike na Kosovu i Metohiji, procenjuju se na blizu 100 miliona tona, a ležišta uglja na oko desetak milijardi tona, kaže Mijatović. Manje su rezerve mrkog uglja, koji se ekspoloatiše podzemno, dok se, na primer, rezerve zlata ne mogu tačno proceniti, ali se pretpostavlja da se kreće oko nekoliko desetina tona zlata kao metala, ali van borskih ležišta. Resursi bakra procenjuju se na par milijardi tona, kako dokazane rezerve rude, tako i resursi koji su u fazi istraživanja.
Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode primer da se rudnik Trepča nalazi na polovini vrednosti procenjene rude, odnosno na polovini bilansnih rezervi po trendu eksploatacije. Kosovski basen je, kako kažu u Zavodu, toliko bogat ugljem (lignitom) da bi u narednih 150 godina mogao da doprinosi nesmetanoj proizvodnji električne energije.
Srbija inače, uvozi gvozdenu rudu kao i kvalitetniji ugalj (mrki) za grejanje i industrijsku potrošnju (kameni ugalj).
