Postojeći model evropskih integracija je propao i državama Zapadnog Balkana treba ponuditi novi, smatraju u Institutu Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) i predlažu novi vid povezivanja, članstvo u jedinstvenom Evropskom ekonomskom prostoru (EEP).
Taj predlog stručnjaci vide kao dobru ideju, koja je na „dugom štapu“, ukazujući da su zemlje Zapadnog Balkana na dugom putu do Evrope, već krenule u međusobno ekonomsko povezivanje.
Da je ideja ekonomskog povezivanja u jedinstveni ekonomski prostor dobra, ali i daleka, smatra predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov. On ističe da je model sadašnjeg udruživanja u EU prevaziđen davno, još 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija nekritički primljene samo da bi bile odvojene od Rusije. Dodaje da ništa bolja situacija nije ni sa Višegradskom grupom i Hrvatskom, koje su do praga EU ispunjavale sve uslove, ali im sada ne valja kada su ušle u Uniju. U toj priči su zemlje Zapadnog Balkana ostale i postale kolateralna šteta, zbog čega su i krenule da rade nešto na sopstvenom povezivanju.
– Igmanska inicijativa je još 2002. godine predlagala koncept „mini-Šengen“ između tadašnje SR Jugoslavije, BiH i Hrvatske, jer je povezivanje u ekonomskom interesu – kaže za „Vesti“ Popov.
Kao primer ističe povezivanje nordijskih zemalja svega sedam godina posle Drugog svetskog rata 1952. i dodaje da su te države danas među najuspešnijim.
– Te zemlje od kojih neke jesu, a neke nisu članice EU, uspele su da budu najuspešnije jer su se okrenule radu, a kod nas je, bojim se, obrnuto – kaže naš sagovornik.
Predloženo povezivanje zemalja regiona i njihovo priključenje Evropskom ekonomskom pokretu, smatra kosovski analitičar Veton Suroi, omogućilo bi pristup evropskom tržištu i bez punopravnog članstva, a EU bi dobila vreme da reši svoje probleme. Srbija bi, kako je ukazao, prema tom modelu bila kao Švajcarska, a Kosovo kao Norveška.
– Taj model je već primenjen 1994. godine, kada su u EEP ušle države koje nisu želele da budu članice EU: Norveška, Švajcarska i Island. Ponuđeno im je da usklade zakonodavstvo i procedure za slobodan protok roba, usluga, kapitala i ljudi, a za balkanske države to bi značilo da Kosovo i Albanija postanu, na primer, Norveška, dok bi Srbija i BiH bile kao Švajcarska – ukazao je ovaj analitičar za „Koha ditore“.
Kao prednosti te ideje naveo je oslobađanje EU od agende pridruživanja dok se bavi svojim problemima, a šest balkanskih država bi se u međuvremenu pripremilo za punopravno članstvo u EU. Ipak, kao problem vidi „slona u sobi“, a to je nerešeni konflikt između Kosova i Srbije, kao i situaciju u BiH.
Maglovito i daleko
Ideja o jedinstvenom evroekonomskom prostoru je maglovita i daleka, ocenjuje za „Vesti“ ekonomski stručnjak Mlađan Kovačević (na slici). On je ukazao i da je od ideje, ako bude prihvaćena, do realizacije, potrebno mnogo vremena.
– Većina država na Zapadnom Balkanu koje nisu u EU shvata da je ulazak u Uniju više teorijsko nego praktično pitanje, pa su se Srbija, Severna Makedonija i Albanija okrenule ekonomskom zajedništvu sa što manje prepreka, a za to je, kako vidimo, zainteresovana i Bosna i Hercegovina – ukazao je Kovačević, ističući da su ove države svesne da treba da olakšaju saradnju radi sopstvenog boljitka.
Odgovor izazovima
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež (na slici) kaže da bi ekonomska integracija Zapadnog Balkana bila preduslov za razvoj regiona i jedini pravi odgovor na izazove nove ekonomije. Važno je, kako navodi, to što je potreba za tim prepoznata na najvišem političkom nivou, o čemu svedoči sastanak na Ohridu kao nastavak razgovora u Novom Sadu, gde su predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije potpisali deklaraciju o slobodnom protoku ljudi i robe.
– Čini mi se da sada idemo u dobrom pravcu. Inicijativa je dobra za sve zemlje regiona da bi preživeli u novom ekonomskom sistemu, koji ne možemo da izbegnemo ako želimo rast, razvoj i bolja radna mesta – ocenio je Čadež.
