Kod doktora obično idemo kada smo bolesni, ali neki đaci imaju tu sreću i privilegiju da i u školi imaju svog doktora, doktora za književnost.
Đaci Srpske dopunske škole u Švajcarskoj, u kantonu Cirih, već petu godinu uživaju u časovima sa dr Jelenom Angelovski. A Jelena je sve samo ne obična učiteljica. Ona je napisala i roman „Mika“, o deci koja odrastaju van Srbije i odmah u matici za svoje delo dobila nagradu.
Rođena Pančevka diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za srpsku književnost, magistrirala i odbranila doktorsku disertaciju „Prozni opus Aleksandra Tišme“, radila je kao bibliotekarka, pa nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi, a bila je i mentor za kreativno pisanje, učestvovala u izradi udžbenika, objavljivala eseje, prikaze i kritike u književnim časopisima.
Pre četiri i po godine otisnula se sa porodicom, mužem i troje dece, u Švajcarsku, gde predaje maternji jeziku i kulturu deci srpskog porekla. Ali tu se njen angažman ne završava. Jelena Angelovski pokrenula je blog „Štelovanje glave“ na kome piše „o velikom i uzbudljivom iskustvu“ prilagođavanja na život u inostranstvu, a za kratko vreme serijal „Čitam, slušam, razumem“ stekao je veliku popularnost među đacima u dijaspori, ali i u Srbiji. Izražajno čitanje pažljivo biranih tekstova prate objašnjenja koja ne ometaju čitanje tj. slušanje, što pomaže razumevanju književnog teksta i obogaćuje vokabular. Sa još tri koleginice iz Ciriha drži ciklus predavanja na teme iz srpske književnosti u okviru kog se bavi narodnom književnošću, a nedavno je gostovala na predavanju u Bazelu sa temom „Marko Kraljević i Musa Kesedžija“ o čemu su „Vesti“ već pisale.
Kao kruna, u decembru 2022. godine došla je nagrada „Rade Obrenović“, koju dodeljuju Zmajeve dečje igre za najbolji roman za decu objavljen tokom kalendarske godine. Dodela nagrade upriličena je u Novom Sadu u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke. Prvenac Jelene Angelovski, roman „Mika“, dobio je ovu prestižnu nagradu čim je izašao iz štampe, a autorka kaže da se oseća kao da sanja ili halucinira.
– U ovom slučaju specifično je to što je „Mika“ izašao na samom kraju godine i tako ušao u konkurenciju za roman godine kao poslednja knjiga. To znači da praktično do većine čitalaca još nije ni stigao i da mi još nedostaje povratna informacija u smislu čitalačke recepcije. No, kada pročitate stručno i temeljno obrazloženje kao što je ono koje je sačinio žiri za nagradu „Rade Obrenović“, to zaista deluje kao nešto o čemu ni u najluđim maštanjima nisam razmišljala – kaže Jelena za „Vesti“.
Od jednog profesora književnosti očekuje se da piše, ali je uvek interesantno kad nam sam pisac kaže kako je nastala njegova knjiga.
– Roman se smatra krunom spisateljskog posla, što je često nepravedno prema drugim, nekad zahtevnijim formama. Ja u stvari i nisam pisala beletristiku pre „Mike“. Bavila sam se pisanjem kritika, studija i eseja, no to je ipak nešto sasvim drugačije. Prethodnih nekoliko godina pisala sam beleške, crtice o svojim doseljeničkim iskustvima, koje su na Fejsbuku privukle dosta pažnje, te sam ih objavljivala povremeno na blogu „Štelovanje glave“. Međutim, „Mika“ je napisan praktično po zadatku urednice Vladislave Vojnović, i uz njenu veliku pomoć i usmeravanje, tako da imam osećaj da sam prošla kroz jednu veoma zabavnu i korisnu školu pisanja. Pre godinu dana počela sam konačno da pišem, imajući ideju da se o deci koja rastu van Srbije ne zna mnogo, a da je meni ta tematika bliska zahvaljujući okruženju u kojem živim i radim. Mika je dečak koji dolazi iz Srbije u Švajcarsku zajedno sa roditeljima, tu odrasta, druži se, prolazi kroz sve ono kroz šta prolaze njegovi vršnjaci na svim meridijanima, ali usložnjeno odnosima sa novom sredinom, kao i sa sredinom u kojoj živi ostatak njegove porodice, dakle Srbijom. To je ono što žive moja deca i moji đaci, ono što mi je poznato i zanimljivo. Trudila sam se da ne bude strogo lokalizovano u Švajcarskoj, već da se u Mikinim avanturama i dilemama mogu pronaći sva naša deca koja žive van Srbije.
Mika je ime dvojice glavnih junaka romana. Jedan je dečak Miroslav Antić, koga zovu Mika, i koji sa roditeljima živi u Švajcarskoj, a poreklom je iz Srbije. Drugi je pesnik Miroslav Antić, takođe zvani Mika, koga svi znamo, i koga dečak Mika upoznaje kao zamišljenog prijatelja u trenucima kada ima utisak da ga niko ne razume.
Iako knjige za decu ponekad nama odraslima izgledaju jednostavno, pisati za decu nije nimalo lak posao. Treba se opet staviti u perspektivu deteta, proceniti šta bi njega moglo da interesuje, i kojim rečima i strukturama je to najbolje ispričati. Profesorki Angelovski sigurno je dosta značio rad sa decom u školi, ali i činjenica da i sama ima troje dece, pa je kontinuirano u kontaktu sa decom raznog uzrasta.
– Najviše mi je pomoglo to što mnogo, često i rado čitam i svojoj i tuđoj deci. Zahvaljujući tome razvila sam, čini mi se, osećaj za to šta ih zanima, šta im drži pažnju, ali i šta im je korisno i važno. Dakako, „Mika“ je, još dok je nastajao, poglavlje po poglavlje, da tako kažem „testiran“. Čitala su ga moja deca, koja trenutno imaju 16, 12 i 9 godina, te sam mogla da imam direktan uvid u to gde sam promašila, a gde pogodila. Pisanje za decu je velika odgovornost, kao i svaki rad sa decom i za njih.
Izuzetne ilustracije
Roman „Mika“ prate i izuzetne ilustracije i to je najbolji pokazatelj koliko je timski radi važan i u ovoj umetnosti. Veoma je interesantna već sama naslovna strana: švajcarski nož iz koga umesto noža, makaza, turpija, otvarača za konzerve ispadaju slova srpske azbuke, ćirilice.
– „Mika“ je proizvod zajedničkog zabavnog, kreativnog, nezaboravnog rada. Na tekstu je sa mnom radila urednica Vladislava Vojnović, dramaturg i spisateljica za decu i odrasle, koja je napisala neke od mojih omiljenih romana za decu, kao što su „Princ od papira“ i „Avram, Bogdan, vodu gaze“. Za prepoznatljive i upečatljive ilustracije bio je zadužen Luka Tilinger, ilustrator svih romana iz edicije „Azbučni red“, koji je savršeno razumeo sve što sam imala u glavi oblikujući likove i radnju i sa kojim delim sličan smisao za humor, što se, nadam se, u knjizi i vidi.“
Paralelni životi
Kad čovek pročita čime se sve Jelena bavi, pored redovnog posla i porodice, ne može da se ne zapita, kad sve to stigne? Kako neki ljudi uvek nađu vremena za prave stvari?
– Kao i svi – kradem svuda pomalo, zapostavljam i posvećujem se naizmenično. Pisanje „Mike“ bilo je nešto za šta nisam nalazila vremena, nego mi je otimalo svaki slobodan trenutak, budući da sam bila potpuno opsednuta mesecima i paralelno živela u glavi i živote junaka tog romana.
Uče i nastavnici
Roditelji svoju decu poznaju u kućnim uslovima, ali uvek je interesantno da se čuje kako učitelji doživaljavaju te iste mališane. Često se pitamo da li su deca u Srbiji i u Švajcarskoj, u stvari, istih interesovanja, i koliko se ova dva sistema obrazovanja razlikuju, a u čemu su slična. Ova svestrana profesorka pravi je sagovornik za to pitanje, mada radi u posebno netipičnim uslovima uzrasno mešovitih grupa.
– Deca su deca i škola je škola. Ali to je samo prvi nivo. Rad sa našom decom u inostranstvu zahteva od nastavnika potpuno novi sistem veština, uz one koje poseduje došavši iz škole u Srbiji. To je proces u kojem nastavnik dosta uči i prilagođava se, a istovremeno i stalno bogati smislom i idejom o suštinskoj važnosti te misije. Najveći izazov su svakako razlike između našeg i švajcarskog školskog sistema. Od nastavnika se očekuje da svoj rad prilagodi đacima koji stasavaju u tom drugom sistemu, ali da to istovremeno i pre svega bude i srpska škola. Grupe heterogene po uzrastu i nivoima znanja sigurno predstavljaju još jedan ozbiljan izazov. Međutim, činjenica da imamo slobodu da u okviru programa kombinujemo sadržaje shodno potrebama svojih đaka čini naš rad veoma kreativnim i osvežavajućim. Uostalom, i glavni junak romana „Mika“ odlučuje da se upiše u srpsku školu da bi otkrio nešto novo o sebi, a to je nadam se, cilj svih naših đaka.“
Slede promocije
Jelena Angelovski trenutno uživa u uspehu koji je postigla svojim prvim romanom „Mika“ i još misli da sve to samo sanja. Knjiga tek započinje svoj život i u planu su promocije i u Srbiji i u Švajcarskoj.
Možda i nastavak
Zasad Jelena ne razmišlja o radu na novoj knjizi, ali naglašava da priča o Miki ima prostora za nastavak, pa će to možda biti neki sledeći korak.
