Dugogodišnji čitaoci „Vesti“ i mnogo puta dokazani dobrotvori, članovi familije Nikolić iz Berna u Švajcarskoj, poreklom iz jednog malog sela kod Novog Pazara, još jednom su, prvih dana u ovoj godini, potvrdili svoju veliku humanost i dugogodišnje opredeljenje da, kad god im se za to ukaže prilika, pomognu starima, siromašnima, bolesnima i dobrim đacima pešacima u rodnom kraju.
Ovoga puta Nikolići su u Novi Pazar poslali 300 franaka, a pripremili su i bogat paket sa odećom, obućom, školskim priborom i slatkišima koje će uskoro poslati siromašnoj deci na Rogozni.
Za srećniji Božić
Sreću da se prvi raduju u ovoj godini i dobiju donacije iz naše dijaspore imali su sada već stalni štićenici našeg Humanitarnog mosta: usamljena, siromašna i polušlogirana baka Slobodanka Milošević iz sela Znuša na Rogozni, siromašni otac i sin Vukola i Vučeta Bradić iz zabitog zaseoka Blato na Pešteru, i takođe usamljeni i bolesni Miloš Marković iz zaseoka Pavlje na padinama Golije. Od familije Nikolić oni su dobili po 100 franaka.
– Ovo mi je najbolja čestitka za Novu godinu i velika pomoć za pripremu Božića, iako sam sama u planinskoj zabiti, daleko od civilizacije, potrudiću se da, zahvaljujući pomoći predobre porodice Nikolić, pristojno obeležim Božić. Lepo je vreme za ovo doba godine, možda još neko dođe u Znušu da na veliki praznik ne budem sama. Baš bih se obradovala – priča baka Slobodanka Milošević i još jednom podseća da joj je mnogo lakše od kada o njoj, povremenim donacijama, brinu čitaoci „Vesti“.
Veliku zahvalnost porodici Nikolić i svim drugim dobrotvorima koji su im tokom decembra prošle godine poslali puno pomoći i iz korena promenili život duguju i Vukola i Vučeta Bradić, siromašni otac i sin iz zaseoka Blato na Pešteru, „izgubljeni“ u zabiti na samoj granici Srbije i Crne Gore.
– Bog nam je najpre poslao „Vesti“ i humanitarca Hida Muratovića, a potom još puno dobrih ljudi koji su nam sakupili više od 1.000 evra i kupili šporet, televizor, frižider, kaučeve, tepihe, odeću, obuću, lekove, namirnice… Više nam ne preti opasnost ni od gladi, ni od studi. Hvala im do neba, Svevišnjem ćemo se stalno moliti za njih, u nadi da će i dalje biti uz nas – ističe starina Vukola Bradić.
I Miloš Marković sa Golije je zahvalan dobrim ljudima.
– I ja sam tokom jeseni dobio puno pomoći, pa pravu zimu, snegove i mraz čekam toplo obučen i sa pristojnom zalihom lekova i namirnica. Hvala dobrotvorima iz Australije koji su mi više puta slali pomoć, hvala porodici Nikolić, hvala „Vestima“ – poručuje usamljeni i bolesni siromašak Miloš sa Golije.
Opaka bolest
Donaciju od 200 evra koju je obezbedila dobrotvorka Ana Petrović iz Liježa u Belgiji ravnopravno su (po 100 evra) podelili najmlađi članovi porodice Filimonović iz Muhova na Goliji i bolesna Raza Vejsilović, izbeglica sa Kosova, koja sa sinom Seadom teško živi u Novom Pazaru i bez ikakvih primanja se bori sa opakim oblikom karcinoma.
– Mojim mališanima Ivani, Milodarki, Ivanu, Milici i Martinu, u našoj muci i sirotinji, mnogo znači svaki dinar. Dobri ljudi su nam sagradili, uredili i opremili kuću, a sada, povremenim donacijama, meni i supruzi Špresi pomažu da se prehranimo i školujemo decu. Hvala im, hvala dobrotvorki Ani. Bog joj dao zdravlja i sreće u životu – naglašava Zoran Filimonović sa Golije.
I Raza muku muči sa bolesnim sinom Seadom, koji živi sa jednim bubregom, bez ikakvih prihoda. Ovi siromasi jedva opstaju u iznajmljenom sobičku u Novom Pazaru, a da nije bilo „Vesti“ i pomoći dobrih ljudi, sigurno bi gladovali.
Za lekove i struju
– Donaciju iz Belgije potrošiću za lekove, kiriju i struju. Prosto više ne mogu da nađem reči kojima bih se najbolje zahvalila mojim dobrotvorima. Bogu se molim da im podari zdravlje i radost u životu – priča teško bolesna Novopazarka Raza Vejsilović.
Podrška Ackovićima
Donaciju od 100 australijskih dolara, koju im je poslala anonimna baka iz Perta u Australiji, Milan i Gorica Acković, siromašni brat i sestra iz zabitog Odojevića na Rogozni potrošiće za lekove i namirnice. Zbog bolesne sestre koja odmalena ima smetnje u razvoju Milan je ostao u planinskoj zabiti, pošto Goricu ni trenutka ne sme da ostavi samu.
