Raspust obično služi da se đaci i nastavnici odmore i ne razmišljaju previše o školi i školskim obavezama, ali prethodni zimski raspust u Bazelu protekao je radno za jednu grupu učenika Srpske dopunske škole i učiteljicu Andrijanu Adamović. Već dve godine ozbiljan je izazov kako obeležiti najsvečaniji datum za školarce, Savindan. Časovi su tokom januara posvećeni pričama o životu i značaju Svetog Save, ali je velika centralna proslava izostala već drugu godinu za redom.
Učiteljica Andrijana je rešila da uprkos svemu sa svojim učenicima napravi priredbu i iskoristi divan tekst Ljubinke Nedić koji je našla na internetu. Kad je već postalo izvesno da opet neće biti veće priredbe, sem u crkvi sa ograničenim brojem ljudi, preostalo je jedino da se sve snimi i tako prikaže možda još široj publici. Tim povodom iz Ciriha je došao Miki Erdbob, da pomogne drugarima, sve snimi profesionalnom kamerom i montira kao pravu predstavu.
Bez njegove podrška ne bi bilo moguće predstaviti publici tekst koji je pre svega edukativan jer iznosi najznačajnije činjenice iz života Svetog Save, a ostavlja prostor da đaci mogu neki podatak i da pročitaju, a ne da sve uče napamet.
Nastavnica Andrijana kaže da je u celu priču krenula dosta skeptično, najviše podstaknuta svojim ćerkama, Petrom i Martom, koje su žarko želele da nastupe u nekoj predstavi jer je još prošle godine u Srpskoj školi obećala da će nešto tako raditi.
– Kad je počeo raspust i kad sam shvatila da je dosta dece ostalo ovde, odlučila sam da pokušamo da nešto uradimo. Iznenadila me je lakoća s kojom su i druga deca pristala da „žrtvuju“ svoj raspust. Dolazili su kod mene kući svaki drugi, treći dan, i polako smo prolazili kroz tekst, koji njima nije nimalo lak. To su deca iz tri moje različite grupe u Bazelu, i različitog su uzrasta, nisu se svi međusobno poznavali, ali su se neverovatno brzo uklopili i napravili dobru atmosferu – opisuje detalje rada Andrijana.
Naravno, bilo je tu uvek nekog slatkiša za pauzu i neizbežnog pitanja: Da li možemo da se igramo kad završimo?“
Rad je bilo lakše organizovati dok je trajao raspust. Kada je ponovo krenula nastava u regularnoj školi, bio je pravi izazov uklopiti tim. Mali glumci su onda dolazili na časove u Srpsku školu i pred drugarima izvodili tekst. Tako su na neki način savladavali tremu. Uz sve peripetije i vreme korone, kad svakog trenutka neko može da postane pozitivan na virus i sve dovede u pitanje, nekako se izdržalo do snimanja. Onda je dnevni boravak učiteljice Andrijane pretvoren u pravi studio sa tri kamere, nekoliko mikrofona, puno reflektora i kablova. Kada Erdbob Miki počne da snima, sve ide po planu. On svojom spontanošću i duhovitošću odmah opusti decu, pa se sve brzo i lako snimljeno.
Predstava se može pogledati na Jutjubu pod nazivom „SVETI SAVA predstava đaka Srpske škole u Bazelu“, a do sada ima oko 700 pregleda.
Standardi visoko postavljeni
– Pomalo me iznenadilo kad sam shvatila da su deca pod tremom, da je Vanju čak boleo stomak dok nismo sve završili. Ali kad smo rekli da je snimanje gotovo, svi su bili jako tužni, hteli su da sve ponove još jednom. Postali su sjajan tim i to za svega nekoliko nedelja. Uzrasta su od 9 do 13 godina i različitog pola, ali ništa im to nije smetalo da čim se završi proba ili snimanje, odu u sobu mojih devojčica i divno se igraju i zabavljaju. Zaista kao da ih je spojila energija svetosavlja – otkriva detalje učiteljica.
Andrijana kaže da su na časovima u Srpskoj školi briljirali znanjem o Svetom Savi. Druga deca su bila iznenađena što su mali glumci imali odgovor na svako pitanje. Sigurno je da će se sledeće godine praviti audicija za novu predstavu jer su standardi sad visoko postavljeni.
Šteta što nije duže trajalo
Mateja Surlandžis navodi da je imao priliku da puno nauči o Svetom Savi i da se druži.
– Svidela mi se ideja da učestvujem u ovoj predstavi i da vežbamo kod učiteljice. Osećao sam se jako dobro. Bilo je to lepo iskustvo, šteta što nije duže trajalo. Ovo mi je puno značilo i rado bih ponovo snimao neku predstavu.
Vredelo je
Vanji Srdiću je rad na predstavi puno značio.
– Naučio sam stvari o kojima nisam znao i družio sam sa sa starim, ali upoznao i nove drugare Učestvovao sam zato što sam hteo i imao sam vremena, a osim što sam naučio mnogo toga novog o Svetom Savi naučio sam i kako je lepo raditi u timu. Nosim baš lepo iskustvo. Bilo je naporno, ali je vredelo i sa zadovoljstvom ću ponovo učestvovati.
Lepo i zabavno
Sari Gajić je velika čast što je učestvovala u ovom projektu.
– Bilo mi je mnogo lepo i zabavno jer sam sa drugarima kroz igru i zabavu mogla da kažem dosta informacija o životu Svetog Save, a upoznala sam i nove drugare iz drugih odeljenja. Kada su me pitali da li hoću da učestvujem u ovoj predstavi, odmah sam pristala jer hoću da postanem glumica. Na probama sam bila opuštena, ali kada smo vežbali pred drugom decom u učionici, bila sam nervozna, a pogotovo sam se unervozila kad smo snimali jer sam mislila da ću zaboraviti tekst – iskrena je Sara.
Dodaje da bi volela ponovo da učestvuje u nečem ovakvom jer je to čini srećnom.
– Volim da učim nove stvari. Učiteljica je baš bila draga. Dala nam je da jedemo, pijemo i imamo pauzu kad se umorimo, a njene dve ćerke su kao moje mlađe sestre.
Da nastavimo druženje
Petra i Marta Adamović su bile i domaćice svojim drugarima.
– Bilo je mnogo zabavno i rado sam htela da učestvujem da bih više naučila o Svetom Savi. Upoznala sam i tri nova drugara zbog te uzbudljive predstave, a i baš sam ponosna što je moja mama tako divna učiteljica. Radujem se svake subote da idem u Srpsku školu – kaže Petra.
Marta se sviđa kako su napravili ovu predstavu.
– Upoznala sam puno drugara i nadam se da ćemo se družiti i posle ovoga. Sve mi se baš svidelo, a posebno mi je bilo važno što sam mogla da glumim jer u budućnosti hoću da budem glumica. Jedva čekam da ponovo pravimo neku predstavu. I sviđa mi se to što sam puno novih stvari naučila o Svetom Savi.
