Epidemiološke mere su malo popustile, većina naših ljudi je krenula put otadžbine, a neki još šetaju Švajcarskom. Reporteri „Vesti“ su proveli nezaboravan dan u Sent Galenu, gradu u komi žive brojni naši sunarodnici. Zbog specifičnog brdovitog terena, nazivaju ga gradom od hiljadu stepenica. Sent Galen ima staro gradsko jezgro sa brojnim lepim ulicama, malim trgovima, crkvama, zgradama, muzejima. U gradu postoji 28 zdanja koja se vode kao kulturna dobra od nacionalnog značaja. Vodiči kroz St. Galen bili su nam prijatelji, pesnikinja Monika Rajlić i politikolog i književnik Vića Mitrović, koji je ujedno i član Gradskog parlamenta.
Prijateljstvo monaha i medveda
Sent Galen je kulturno i ekonomsko središte istočne Švajcarske. Pored najviših organa kantonalne vlasti, u njemu se nalaze Univerzitet i Savezni upravni sud. Brojne turiste, kako nam je rekao Vića Mitrović, privlači zbog katedrale i biblioteke koje je Unesko uvrstio na listu svetske kulturne baštine.
– Grad je poznat po čipki i vezu još od 15. veka. Početkom 19. veka ovde su razvijene prve mašine za vezenje – priča naš sagovornik. O tome svedoče eksponati u Muzeju tekstila. Zanimljivo je da je Sent Galen dobio ime po lutajućem monahu Galusu, zbog čega se naziva i Galusštat. Legenda o tome potiče iz 612. godine.
Prema predanju, priča Vića Mitrović, ovaj irski monah koji je propovedao hrišćanstvo, kretao se krozu gustu šumu u dolini Štajnah i ogrtač mu se zakačio za trnje. Tumačeći to kao volju Svevišnjeg počeo je na tom mestu da gradi kapelicu. Legenda kaže da mu je u tom poduhvatu pomogao medved, životinja koja krasi heraldička obeležja St. Galena. Prema jednoj verziji, kada je monah Galus zapalio vatru, medved je izašao iz šume i bacio nekoliko grančica kako bi mu pomogao. Monah mu je dao komad hleba posle čega je medved nastavio da mu pomaže u izgradnji kapelice. Druga verzija kaže da je vatra privukla medveda koji je hramao jer mu je šapa bila puna trnja. Monah je izvukao trnje i pomogao mu da zaceli ranu. Dao mu je i hleb, pa mu je medved u znak zahvalnosti pomogao u važnom poslu.
Miris poslastice
Ulicama grada dominiraju stari kibuc prozori ukrašeni raznoraznim motivima i živopisnim bojama. Putnika namernika zavede i neodoljiv miris palačinki koje su, ni manje ni više, delo Vere Bojanović. Naša zemljakinja, poreklom iz Novog Pazara, pravi najbolje palačinke u St. Galenu punih 25 godina.
– Nećete mi verovati, ali ideja o ovom poslu potiče mnogo godina unazad, kada sam kao dete bila na Kopaoniku. Odlazila sam da skijam vikendom i tada tamo otkrila mirisni štand palačinki pa je ubrzo moju ljubav prema skijanju zamenila ljubav prema ovoj poslastici. Godinama kasnije saznala sam da je te palačinke pravio ni manje ni više nego Srđan Đoković, otac našeg slavnog tenisera Novaka. Želja da imam svoj štand sa palačinkama postala je stvarnost zahvaljujući vrednom radu – priča Vera za „Vesti“.
Dok smo neki minut popričali s njom red pred Verinim štandom za tren oka se pretvorio u kolonu. Da je ne ometamo krenuli smo dalje.
Globus, freska i mumija
Sledeća stanica bila nam je Kneževska opatija St. Galen, verski kompleks koji je osnovao Sveti Otmar 719. godine. Opatija je izgrađena sa bibliotekom jer je pratila pravilo Svetog Benedikta, koje propisuje kao obavezno – studiranje književnosti. Konačan izgled dobila je u 18. veku, kada je renovirana u raskošnom baroknom stilu.
– Ovo je jedna od najvećih i najlepših manastirskih biblioteka ranog srednjeg veka, čiji je kvalitet od osmog veka do danas ostao netaknut. Poseduje 2.100 rukopisa, 1. 650 inkunabula (štampana dela do 1500. godine) i rane grafike (štampane između 1501. i 1520.), ukupno oko 170.000 knjiga i drugih medija. Godine 1983. biblioteka je uvrštena na Uneskovu listu. Dokumenti u arhivi proglašeni su 2017. svetskom baštinom dokumenata. Ova biblioteka čuva i čuveni St. Galen globus, fresku mučenice Viborade koju je papa Kliment Drugi proglasio svetom 1047. godine kao prvu ženu. Tu je i mumija Šepeneze, kćerke Amonovog sveštenika Pestjenefa – nabraja Vića Mitrović.
Po izlasku iz biblioteke šetnja St. Galenom ličila je na čaroliju. Ulice su oživele i naročito u starom gradu bile pune šetača, koji su, u želji da odmore, napunili i bašte kafea. Videli smo mnogo devojaka koje su se sa budućom mladom spremale za proslavu devojačke večeri.
Subotnje veče je ulepšala i pesma fudbalskih navijača. St. Galen je, zaista, bajkoliki grad u kojem za svakog ima ponešto, a za nekog sve…
Mladi zaslužili da malo uživaju
Da se i te kako vodi računa o zaštiti od korone, pokazale su grupe mladih ljudi ispred diskoteka. Karin Bišof, vlasnica radnje Manufaktura, objasnila je da su u prvoj koloni testirani građani koji mogu da uđu u diskoteku, a u drugoj su oni koji čekaju brzi test za COVID-19.
– Moja radnja je pored same diskoteke. Pitali su me da li postoji mogućnost da smeste bazu za testiranje. Odmah sam pristala. Pomažemo se uzajamno i mislim da je to u redu, večeras ne radimo i ova situacija ne remeti naš plan rada a komšijama pomoći u nevolji treba svako. Mladi su zaslužili da malo uživaju posle lokdauna…
Lečilište duša
Biblioteka je osnovana 820. godine u vreme opata Otmara. Rukopisi čuvaju značajne podatke o istoriji katoličanstva, informacije o razvoju nauke, tehnologije, umetnosti. Iznad ulaza u zgradu nalazi se natpis u prevodu znači „sanatorijum duša“. Najvažniji rukopisi u digitalizovani, a otvorena je i virtuelna biblioteka za onlajn posetioce. Deo riznice je i rukopis „Pesme o Nibelunizma“.
Koncerti u katedrali
Na spisku znamenitosti St. Galena je i katedrala koja je od 612. godine do danas menjala svoj izgled pod uticajem vremena i vlasti.
– Katedrala, čija je unutrašnjost između rokokoa i klasicizma, jedna je od poslednjih monumentalnih svetih građevina kasnobaroknog doba. Ovde su česti koncerti duhovne i klasične muzike – rekla je Monika Rajlić.
Lična karta
– Ovaj grad je politička opština i istoimena prestonica istočnog švajcarskog kantona Sent Galen. Ima oko 80.000 stanovnika i nalazi se na oko 700 metara nadmorske visine u nevelikoj dolini severnog dela Apencelskih alpa, svega 17 kilometara od državne granice s Austrijom. Leži na reci Štajnah, koja se uliva u Bodensko jezero. Istorija kaže da je u 7. veku nastalo naselje oko manastira, a u 10. veku je preraslo u grad. 1180. godine Sent Galen je postao carski grad – ukratko nam je ispričala istoriju Monika.
Dva tabora
Reformacija je Sent Galen podelila u dva tabora: katolički samostan i protestantski grad. Zaraćene strane podigle su zid visok 10 metara koji je razdvajao grad i opatiju. Ovaj je zid delimično sačuvan.
