Svet dolazi u Brizbejn

Olimpijske igre će se treći put u istoriji modernog olimpizma održati na tlu Australije. Posle Melburna 1956. i Sidneja 2000, privilegiju da ugosti najbolje sportiste sveta dobio je i Brizbejn, koji je zvanično izabran za domaćina Igara 2032.

Očekivana odluka doneta je u sredu uveče u Tokiju, na 138. zasedanju Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Od 80 delegata, njih 72 je glasalo za Brizbejn, pet je bilo protiv troje uzdržano.

Po prvi put u konkurenciji za organizaciju Olimpijskih igara je bio samo jedan kandidat, pošto je MOK pre dve godine značajno izmenio način izbora, prema kojem se krug kandidata značajno sužava posle prve runde razgovora sa svim gradovima, a u drugoj ostaje jedan ili eventualno više onih koji na osnovu plana koji predstave dobijaju zvanje „poželjnog domaćina Igara“.

Upravo taj poželjni kandidat bio je Brizbejn, koji je jedini ušao u drugi krug u konkurenciji Dohe, Madrida, Ahmedabada, Džakarte i nemačke države Severna Rajna-Vestfalija.
Kada je predsednik MOK-a Tomas Bah objavio da je Brizbejn dobio poverenje, nastala je erupcija slavlja na centralnim ulicama glavnog grada Kvinslenda, gde je na hiljade ljudi uživo pratilo tok zasedanja u Tokiju. Sa barži na reci Brizbejn odmah je počeo spektakularan vatromet, a na soliterima u Centralnoj poslovnoj četvrti grada svetlima je ispisano BNE 2032.

– Ovo je vrlo održiv projekat koji će ostaviti veliko nasleđe. To je projekat jedne nacije koja mnogo voli sport, a o tome se zapravo i radi, da Oziji koji toliko vole sport organizuju Olimpijske igre. Nadam se da ću „potrajati“ do tada i da ću biti u Brizbejnu da vidim sve to – poručio je Tomas Bah.

Na licu mesta, australijska delegacija sačinjena od predstavnika savezne, državne i gradske vlasti takođe je proslavila odluku MOK-a.

– Mnogo sam uzbuđena i ponosna na moju državu i na sve naše ljude. Nikada u životu nisam pomišljala da će se ovo dogoditi. Osećaj je izvanredan – izjavila je premijerka Kvinslenda Anastasija Palaščuk.

Pored premijerke, australijsku delegaciju u toku činili su i savezni ministar sporta Ričard Kolbek, gradonačelnik Brizbejna Adrijan Šriner i predsednik Olimpijskog komiteta Australije Džon Kouts.

Oni su dobijanje domaćinstva Igara proslavili aplaudiranjem i pozdravima laktovima, bez bilo kakvog bliskog kontakta ili zagrljaja, a zbog pandemije su svi u sali nosili zaštitine maske.

Putem video linka ceremoniji proglašenja je prisustvovao i savezni premijer Skot Morison.

– Ovo je istorijski dan ne samo za Brizbejn i Kvinslend, već i za celu Australiju. Samo veliki, globalni gradovi mogu da dobiju organizaciju Olimpijskih igara, tako da je ovo najbolje moguće priznanje za Brizbejn i njegov status u regionu i celom svetu – poručio je Morison.

U kandidaturi Brizbejna predviđen je operativni budžet od 4,5 milijardi dolara. Od tog novca, MOK bi trebalo da obezbedi 2,5 milijardi, dok bi kroz prodaju ulaznica i sponzorstva trebalo da se vrati ostatak uloga.

Od televizijskih prava i očekivano velikog profita od turizma, ugostiteljstva, smeštajnih i saobraćajnih usluga, trebalo bi da se generiše još dvostruko više novca.

Predviđanja su da će ekonomije Kvinslenda i Australije zaraditi oko 14 milijardi dolara, a u pripremama za organizaciju i tokom samih Igara, trebalo bi da se otvori više od 100.000 novih radnih mesta. Veliki benefit za Brizbejn i ceo Kvinslend biće i unapređenje saobraćajne infrastrukture, na kojoj će se intenzivno raditi u godinama koje dolaze.
Među obrazloženjima odluke MOK-a, navedeno je i to da je Kvinslend država sa najbržim ekonomskim rastom u celoj Australiji.

Svečano otvaranje 23. jula

Poznati su i datumi održavanja 35. Letnjih olimpijskih igara u Brizbejnu. Svečano otvaranje zakazano je za 23. jul, a Igre će biti završene 8. avgusta 2032. godine, posle čega će uslediti i Paraolimpijske igre.

Regionalne igre

Pored Brizbejna, nadmetanja na OI 2032. održavaće se i na Gold Koustu i Sanšajn Koustu, što će ove Igre učiniti prvima koje će se odvijati u celom jednom regionu, odnosno u priobalnom pojasu koji se prostire skoro 200 kilometara od severa prema jugu.
Takođe, sportski objekti za Olimpijske igre nalaziće se i u lokalnim prigradskim regijama Ipsvič, Logan i Redlands, koje se nalaze zapadno, južno i istočno od centra glavnog grada Kvinslenda.

Uz rame Americi

Australija je postala tek druga zemlja u svetu koja će organizovati Olimpijske igre u tri različita grada (Melburn, Sidnej, Brizbejn). Do sada su jedino Sjedinjene Američke Države imale tri olimpijska grada – Sent Luis, Los Anđeles (dvaput) i Atlantu.
Sada je poznato i gde će se igre održavati u naredna tri olimpijska ciklusa – u Parizu 2024, Los Anđelesu 2028. i u Brizbejnu 2032.

Dva olimpijska sela

Za OI 2032. gradiće se dva Olimpijska sela. Veće, za 14.000 sportista, nalaziće se u naselju Hamilton, severoistočno od centra Brizbejna. Biće smešteno uz reku Brizbejn i predstavljaće najveći razvojni urbanistički projekat na rečnom priobalju. Drugo Olimpijsko selo gradiće se u Gold Koustu, u naselju Robina, i moći će da ugosti 2.600 sportista.