Srpski teniser Dušan Lajović pričao je pre oko mesec dana u potkastu „Wish&Go“ neke zanimljive detalje, koje su mediji tek sada uočili. Drugi reket Srbije otkrio je doživljaj sa jednog izuzetno neprijatnog događaja u Italiji.
Srpski teniser je igrao čelendžer u mestu u blizini Milana. Izgubio je u četvrtfinalu i pošto se meč završio kasno propustio je let za Beograd, a već sutradan čekao ga je direktan let za Njujork iz Beograda, pa je bilo neophodno da što pre stigne u Srbiju.
– U petak veče nije bilo letova iz Milana i nije postojao način da avionom stignem u Beograd, pa smo odlučili da uzmem rentakar, stignemo u Beograd i onda nastavim put za Ameriku. Čekao me je let Beograd – Njujork i onda sam posle toga išao u Atlantu na turnir – počeo je Lajović.
Međutim, nakon toga su krenuli problemi.
– Dođemo do rentakara u Bijeli, sve je zatvoreno. Ništa ne radi uveče. Uzmemo taksi da nas odveze do Milana kako bismo tamo na aerodromu iznajmili auto. Vreme radnje, deset uveče. U rentakaru u Milanu nam kažu da auto ne može da se vrati u drugoj zemlji, Hrvatskoj, Sloveniji, akamoli u Srbiji, tako da, jedino što smo mogli je da vratimo u Trstu na aerodromu auto. Uzmemo auto, krenem u deset, stižemo i tri ujutru u Trst, aerodrom zaključan, a onaj boks gde se ostavljaju ključevi od auta je u aerodromu.
Lajović je sve to pričao s osmehom na licu, ali sa ove distance nije bilo ni malo prijatno, jer je jedan pogrešan potez mogao da ga košta i života.
– Moji roditelji su bili u Istri kod prijatelja, pa je moj otac došao do Trsta kolima da nas on vozi do Beograda, tako da smo imali prevoz, ali trebalo je vratiti ključ. I sad u tri ujutru ja kucam, kucam, tražim gde da ubacim ključ i budi se obezbeđenje, neki Italijan koji mi kaže: „Zatvoreno“. Ja u šortsu i majici odgovaram: „Molim vas, samo da ostavim ovo“!
Međutim, radnik obezbeđenja se u tom trenutku uspaničio i repetirao pištolj u našeg tenisera.
– Italijan se uspaničio, vadi pištolj i repetira u mene. I sada, ja držim ključ u rukama, ruke podignute, ne znam šta da radim, da ne napravim neki nagli pokret da me ne upuca. Pokazujem na ključeve i govorim: „Rentakar!“
– Otvori on vrata i do tog boksa za ključeve ima jedno 40 metara. Ja hodam, a on ide iza mene i drži repetiran pištolj. Hodam 40 metara ne znam šta me je snašlo. Ostavljam ključeve tu i krećem u pola četiri ujutru za Beograd – opisao je Lajović.
