Širenje virusa korona i ekonomska neizvesnost koja je usledila u velikoj su meri izmenili svet oko nas. Novonastala situacija primorala je mnoge ljude i u srpskoj zajednici da preusmere svoje aktivnosti i usklade život spram aktuelnih dešavanja i restrikcija. Neki od njih su, nažalost, u grupi od preko milion Australijanaca koji su ostali bez posla. Uglavnom, naši ljudi uveliko su svesni novih uslova života.
Dr Milena Ilišević, profesorka akademskog pisanja na Univerzitetu Zapadni Sidnej i istaknuta članica srpske zajednice Sidneja, za „Vesti“ je u autorskom tekstu prenela svoje viđenje novonastale situacije.
Pandemija korona virusa je već promenila živote svih nas. I tek će ih promeniti. U nekim zemljama je sve ovo shvaćeno vrlo ozbiljno (zbog svoje porodice sam srećna što Srbija spada u tu grupu zemalja), dok u nekim drugim izgleda da ljudi nisu svesni koliko je izolacija važna.
Što se tiče australijskih univerziteta, gotovo svi su prešli na „online“ nastavu. Sve to znači više posla i više stresa za profesore, bar u prvim nedeljama. Mnogo je problema, kako tehničkih, tako i onih koji se tiču treninga jer svi moramo ubrzano, gotovo preko noći, da naučimo šta i kako dalje, a da studenti i kvalitet nastave što manje trpe.
I srpska nedeljna škola pri kabramatskoj crkvi prešla je na „online“ nastavu. Dobra okolnost je da naša deca mogu, ukoliko to žele, da na internetu prate i časove koje Srbija putem RTS-a organizuje za svoje đake. Pretpostavljam da će i australijske škole morati da usvoje ovaj način rada. Verovatno će model biti drugačiji, jer su u Srbiji i inače roditelji mnogo više uključeni u obrazovanje (pre svega zbog obaveznih domaćih zadataka kojih je kod nas uvek bilo), a i odnos prema školstvu i znanju je drugačiji nego u Australiji
Bolje ikad nego nikad
Kad je reč o socijalnom životu, naravno da svi moramo da se žrtvujemo. Nije lako, pogotovo porodicama koje imaju mlađu decu, ali ja se vodim devizom „bolje da se ne viđamo šest-sedam nedelja nego da se ne vidimo više nikada“.
Nažalost, izgleda da mnogi ljudi u našoj zajednici to ne shvataju. Radnje su i dalje pune ljudi koji zbog (nepotrebnih) zaliha rizikuju da se zaraze. Kao da se svi trude da im ostave kod kuće budu pune dok oni leže u bolnici.
Teško otrežnjenje
Mi kojima su familije u matici, pomalo i nesvesno, pratimo uputstva koja dolaze odande gde su preduzete mere mnogo strože i efikasnije. Do pre nekoliko dana i za mene su vesti iz Srbije bile samo vesti, ali polako korona počinje da dobija imena i prezimena, pogotovo u malim sredinama gde se svi znaju. Već smo došli do situacije kad oboljevaju (i nažalost umiru) ljudi koje smo poznavali dok smo živeli u matici.
Srbe u Australiji tek čeka takva vrsta otrežnjenja. Nema svrhe gubiti energiju na nagađanja šta se krije iza svega ovoga i šta će biti sa ekonomijom kad se sve završi. Na to kao pojedinci ne možemo da utičemo, ali možemo da sačuvamo sebe i svoje porodice. Zato apelujem na sve da ovu situaciju shvate vrlo ozbiljno.
