Fosil pterosaurusa otkriven u Brazilu, čuvao je šarenu tajnu skoro 113 miliona godina, opovrgavajući sve prethodne teorije koje su naučnici predlagali o njegovom spoljašnjem izgledu.
Niz otkrića tokom poslednjih decenija utvrdio je da su mnoge od čudesnih izumrlih životinja imale perje – baš kao i njihovi kasniji potomci, ptice.
Što se tiče pterosaurusa, letećih gmizavaca koji su vladali nebom tokom perioda dinosaurusa, to pitanje nikada nije rešeno. Da li su imali perje? Oskudni dokazi nikada nisu bili konačni, sve do sada.
Sačuvan u pločama drevnog krečnjaka u severoistočnom Brazilu, novootkriveni fosil Tupandactylus imperator, otkriva postojanje perja kod pterosaurusa pre oko 113 miliona godina.
„Uopšte nismo očekivali da ćemo ovo otkriti“, kaže paleontolog Od Sinkota sa Univerzitetskog koledža Kork u Irskoj.
„Decenijama paleontolozi raspravljaju o tome da li su pterosaurusi imali perje. Perje na našem primerku zauvek zatvara tu debatu, jer je veoma jasno raspoređeno celom dužinom, baš kao i kod današnjih ptica.“
Ranije su se istraživači manje-više slagali oko toga da su pterosaurusi bili prekriveni piknofiberom, koji je možda ličio na pernato vlakno, iako nije bilo poznato da li je to isto što i perje.
Čini se da novi brazilski primerak to razjašnjava, pokazujući ne samo jednolančane strukture koje izviru iz lobanje stvorenja. Već i razgranate, izrazito perjane strukture koje ranije nisu zabeležene kod pterosaurusa, kratka vlakna koja se protežu iz centralnog dela.
Prema analizi istraživača, najverovatnije je da je perje nasleđeno od pretka zajedničkog i dinosaurusima i pterosaurusima, iako je takođe moguće da su se ove karakteristike razvile nezavisno među različitim grupama ili vrstama životinja.
Govoreći o osobinama, čini se da su bledi tragovi drevnog perja T. imperatora sačuvali šarenu tajnu koja je bila skrivena milionima godina.
Ispitujući fosil elektronskom mikroskopijom visoke rezolucije, istraživači su otkrili postojanje brojnih mikrotela dužine oko 0,5–1 mm u mekom tkivu životinje. Ovi nalazi su tumačeni kao melanozomi, organele koje sadrže pigmente melanina odgovornih za različite boje u telu životinja.
Melanozomi su imali različite oblike, što sugeriše da je pterosaurus možda imao perje različitih boja.
„Kod modernih ptica i sisara, mnoge dominantne boje perja i dlake potiču od ograničenog spektra hemijski različitih oblika melanina“, objašnjava paleontolog Majkl Benton sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji.
Iako je nemoguće sa sigurnošću znati kakve krosti je T. imperator imao od raznobojnog perja pre više od 100 miliona godina, Benton kaže da su različite boje na istaknutom kranijalnom grebenu pterosaurusa možda doprinele procesima signalizacije između pojedinaca.
„Možda su korišćene u ritualima pre parenja, baš kao što određene ptice danas koriste šarene repne lepeze, krila i vrhove glava da privuku partnera“, piše on.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
