Mozak nam govori šta da radimo, kako da delujemo, šta da mislimo i šta da kažemo. Mi zahvaljujući ovom organu živimo i učimo, ali mnogo toga i dalje je nepoznato. Svake godine nova otkrića nas nauče više o ovom čudesnom organu. Zato zavirite u neke od najvećih otkrića o mozgu u 2019. godini.
Ljutnja u snovima
Ljudi mogu doživeti mnoge emocije dok spavaju, čak i ljutnju. Istraživači su otkrili, analizirajući moždane aktivnosti, da mogu da utvrde da li se osoba ljuti u snu ili ne. Tim je ispitao regije mozga poznate kao frontalni režnjevi, koji pomažu u kontroli ekspresije emocija i rešavanju problema. Asimetrična aktivnost u prednjim režnjevima mozga tokom spavanja može ukazivati na to da je osoba sanjala „ljute“ snove.
Nedostajući deo mozak može da kompenzuje
Bilo bi neobično kada bi neko mogao da uzme jabuku bez ruku. Slično tome, grupa istraživača otkrila je da mali broj ljudi može da miriše iako im nedostaje regija mozga zadužena za to. U prednjem delu mozga nalaze se delovi zaduženi za miris, koji obrađuju informacije o mirisima iz nosa. Istraživači su to otkrili slučajno, kada su skenirali mozak 29-godišnje žene koja je mogla normalno da miriše iako joj ti delovi nedostaju. Istraživači ne znaju tačno šta je dovelo do ove magične sposobnosti mirisa, ali smatraju da bi drugi deo mozga mogao da preuzme ulogu, što pokazuje veliku sposobnost mozga da se remodeluje.
Neki ljudi osećaju magnetno polje
Neke životinje koriste nevidljivo magnetno polje koje se omotava oko naše planete kao prirodni navigacioni sistem. Takođe neki ljudi mogu da osete magnetno polje naše planete, mada nije jasno zašto. U studiji objavljenoj u martu, grupa istraživača skenirala je mozak 34 osobe kojima je rečeno da sede u mračnoj komori za testiranje sa veštačkim magnetnim poljem.
Analiza mozga pokazala je da su četiri od 34 učesnika pokazala snažnu reakciju na promenu magnetnog polja sa severoistoka ka severozapadu, ali ne i obrnuto. Nije jasno zašto su neki ljudi imali reakciju na magnetno polje, dok drugi nisu, a takođe nije jasno kako je mozak otkrio takve signale. Ali prethodna istraživanja su otkrila da ljudski mozak sadrži puno sitnih magnetnih čestica koje mogu imati neke veze sa tim, tvrde istraživači.
Mozak ne prihvata ideju smrti
Smrt je prirodan fenomen kao i život. Ali naš mozak nas štiti od ideje vlastite smrti, čineći nas nesposobnima da shvatimo da ćemo se jednog dana pridružiti drugima u večnom snu. Mozak neprestano koristi stare informacije kako bi predvideo šta će se dogoditi u sličnim situacijama u budućnosti – tako da mozak treba da bude u stanju da predvidi da ćete i vi jednoga dana umreti.
Ali kako se ispostavilo, nešto u ideji o našoj sopstvenoj smrti kvari ovaj mehanizam u mozgu. Grupa istraživača je to shvatila posmatrajući kako mozgovi 24 osobe reaguju kada im se pokažu reči povezane sa smrću. Merenja moždane aktivnosti pokazala su da se mehanizam predviđanja mozga „pokvario“ kada je došlo do ideje o sopstvenoj smrti. Nejasno je zašto se to događa, ali prema teoretičarima, previše oštra svest o sopstvenoj smrtnosti umanjila bi verovatnoću da osoba želi da se razvija.
Ako polovina mozga nedostaje, sve može da funkcioniše
Mozak ima izvanrednu sposobnost da se menja i prilagođava, što je dokazano na maloj grupi ljudi kojima je polovina mozga bila uklonjena kao deci da bi smanjili epileptične napade. Uprkos nedostajanju čitave polovine mozga, oni su funkcionisali sasvim dobro jer je preostala polovina ojačala. Skeniranje je pokazalo da su, među pacijentima koji imaju samo jednu hemisferu mozga, regije mozga uključene u istu mrežu (poput vida) zajedno radile jednako dobro kao i kod onih kod kojih je mozak netaknut.
Takođe su otkrili da je povezanost između delova različitih moždanih mreža bila jača kod pacijenata kojima je uklonjena hemisfera, što upućuje na to da je mozak u stanju da nadoknadi gubitak velikog dela sebe.
Oživljavanje mrtvih mozgova
Naučnici su obnovili moždanu cirkulaciju i ćelijsku aktivnost u mozgu svinja nekoliko sati nakon što su umrle. Ovaj radikalni eksperiment doveo je u pitanje ideju da mozak nakon smrti pretrpi iznenadna i nepovratna oštećenja. Ali grupa istraživača je pokazala da ćelijska smrt nastaje tokom dužeg vremenskog perioda, a u nekim slučajevima se čak može odložiti ili preokrenuti.
Istraživači su razvili sistem za proučavanje postmortemskih mozgova, pri kojem su pumpali sintetičku zamenu za krv u arterije mozga. Pumpali su ovaj rastvor u 32 svinjska mozga 4 sata nakon što su životinje uginule i pustili da rastvor ostane u mozgu šest sati. Otkrili su da je sistem sačuvao ćelijsku strukturu mozga, smanjio ćelijsku smrt i obnovio neku ćelijsku aktivnost. Iako su istraživači istakli da nisu primetili nijednu vrstu aktivnosti koja bi ukazivala na to da je mozak svestan, neki postavljaju pitanje šta znači biti živ.
Ljudi imaju skrivenu svest
Neki pacijenti koji su u komi ili vegetativnom stanju pokazuju znakove „skrivene svesti“, pokazalo je istraživanje objavljeno u junu. Istraživači su analizirali moždane talase više od 100 pacijenata koji nisu reagovali nakon povrede mozga. Otkrili su da je u roku od nekoliko dana nakon povrede jedan od sedam pacijenata odgovorio jasnim obrascem moždane aktivnosti ili „skrivenom svešću“ kada im je rečeno da pomeraju ruke.
To sugeriše da su pacijenti razumeli naredbe, ali nisu se mogli pomerati. Godinu dana kasnije, 44 odsto pacijenata koji su imali ove početne znakove skrivene svesti mogli su samostalno funkcionisati najmanje 8 sati dnevno. Drugim rečima, pacijenti koji su imali ove znakove „skrivene svesti“ imali su veću verovatnoću da se oporave od pacijenata bez ovih znakova, tvrde istraživači.
