Parfem Kleopatre bio je toliko legendaran da je Marko Antonije navodno mogao da namiriše kraljicu kilometrima pre nego što njeni brodovi uopšte stignu na obale njegovog kraljevstva.
Slika i skulptura stara vekovima, stvara nam predstavu o tome kako je Kleopatra izgledala . Sada možemo da znamo i kako je mirisala.
Nakon godina iskopavanja i proučavanja, grupa istraživača veruje da su razrešili ovu misteriju i zapravo rekreirali Kleopatrin parfem.
Otkrivanje antičke fabrike parfema
Robert Litman i Džej Silverstajn sa Univerziteta Havaii u Manoi, koji godinama istražuju parfeme drevnog sveta, posebno su usredsređeni na miris koji je Kleopatra nosila. Njihovo putovanje započelo je otkrićem na projektu iskopavanja Tell Timai na mestu drevnog egipatskog grada Thmuisa koji je osnovan oko 4500 god.
U ovom gradu su bili proizvodni pogoni za dva najpoznatija parfema u drevnom svetu: Mendesian i Metopian. Iskopavanje na mestu otkrilo je da velika jedinjenja sa pećina potiču iz trećeg veka pre nove ere. Saznali su da su koristili uvoznu glinu kao i staklo za proizvodnju bočica sa parfemima i tokom predrimskog i tokom rimskog perioda okupacije. Neke od ovih posuda, zvane amfore – visoka starosrpska ili rimska posuda sa dve ručke i uskim vratom, pokazali su ostatke sastojaka starih 2.000 godina nekada korištenih za pravljenje parfema na tom mestu. I ti drevni mirisi, koji su sada pronađeni, uključuju ono što je možda bio legendarni Kleopatrin parfem.
Obnavljanje parfema Kleopatre
Posle toliko dugo vremena, amfore više nisu zadržavale miris tečnog ostatka u njima. Međutim, istraživači su uradili hemijsku analizu ostataka koja je otkrila nekoliko ključnih sastojaka u tečnoj smeši.
Uzimajući sastojke pronađene u drevnim ostacima i sagledavajući informacije pronađene u drevnim grčkim tekstovima o ovoj temi, istraživači su uspeli da rekreiraju formule za parfeme. S obzirom na starost i lokaciju otkrića ostataka, istraživači zaključuju – ali nisu sigurni – da bi to mogao biti parfem Kleopatre.
Drevne formule parfema koje su istraživači pripremali koristili su bazu od mirte – smole koja potiče sa stabla poreklom iz Afričkog roga i Arapskog poluostrva – zajedno s još nekoliko sastojaka koje bi danas možda mogli imati u svom kuhinjskom ormaru, poput maslinovog ulje, cimet i kardamom.
Rezultat je bila formula koja je bila puno gušća i lepša od danas vodenijih parfema. Ipak, drevni parfem navodno je odavao simpatičan, začinjen miris koji će trajati duže nego što bi to činila većina modernih parfema. Litman je svoj miris opisao kao „Šanel br. 5 drevnog Egipta.“
„Kakva je uzbudljivost mirisati na parfem na koji niko nije mirisao 2000 godina, i na koji je Kleopatra možda nosila“, izjavio je Litman u saopštenju sa univerziteta.
Parfem Kleopatre je neprekidna potraga
Iako su istraživači uspeli da ponovo stvore mirise drevnog Egipta, i dalje ostaje pitanje da li je to zapravo bio parfem Kleopatre ili ne.
Prema ženi koja se bavi parfemima, Mandi Aftel, koja je bila uključena u istraživački projekat za reprodukciju parfema, veruje da Kleopatra zapravo ima sopstveno postrojenje za pravljenje parfema.
Legenda kaže da je Kleopatra toliko svog personaliziranog parfema sipala na jedra da ju je Marko Antonije mogao da oseti miris koji dolazi kilometrima još pre nego što stigne na obale Tarsusa. Šekspir je čak pisao i o poznatim mirisnim jedrima Kleopatre koje je opisao kao „tako mirisne da su im vetrovi bili simpatični.“
Da li je novostvorena formula zaista parfem Kleopatre?
Bez obzira na odgovor, ovo izvanredno otkriće sada je izloženo kao deo predstojeće izložbe „Kraljice Egipta“ u Nacionalnom geografskom muzeju u Vašingtonu, D.C.
