Istoričarka umetnosti Jasmina Ćirić rekla je danas da ove godine bukvalno nije prošao ni jedan mesec da nije bilo nekakvog protivpravnog upada u baštinu Srpske pravoslavne crkve ili baštine koja je dokumentaciono pod Republičkim zavodom za zaštiitu spomenika kulture Srbije.
Ćirić je za Tanjug naglasila da se sve to može podvesti pod etketu identitetske promene kulturnog nasleđa, koje je registrovano kao kulturno nasleđe 14. veka.
„Iguman dečanski je podelio na mrežama da je nemački ambasador posetio manastir u Dečanima i da mu je predočena istorija tog spomenika, ali na Tivter nalogu nemačkog ambasadora navedeno da je posetio kosovsku kulturnu baštinu“, navela je Ćirić .
Dodala je da se nemački ambasador na neki način poziva na to kako su Unesku srpske znamenitosti registrovane kao srednjevekovno nasleđe Kosova.
„Međutim, s druge strane, reč je o ozbiljno promišljenoj propagandi, to jest o tome da neko kreira nov kulturni identitet i pozajmljuje od drugih elemente, iako to ne počiva na realnoj istoriografskoj i istorijskoj argumentaciji“, rekla ona.
Napomenula je da je ozbiljan problem „nedovoljno vođenje kulturne politike na društvenim medijima s naše strane“.
„Za razliku od kosovske strane koja objavljuje na stranici Eksplor Kosova, kao i na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru, na svakodnevnom nivou, fotografije koje promovišu navodno kulturno nasleđe Kosova. I evo pre dva dana na engleskom jeziku objavljeno je Gračanica reprezentno zdanje iz 14. veka i da je reč o otetoj zadužbiji, kao i da je izgrađena na ranoalbanskoj katoličkoj zadužbini“, napomenula je Ćirić.
Dodala je da je to nešto što je glavna stranica za propagiranje turističke ponude Kosova.
„Tamo se navodi da je veoma blizu dan, parafraziram, kada će svako moći da obiđe svaki ćošak Kosova, naravno ne pominje se Metohija, bez straha od zlih Srba“, kazala je Ćirić.
Smatra da srpska strana na tako nešto nije reagovala u adekvatnoj meri.
„Izolovana reakcija pojedinih stručnjaka nije dovoljna, jer to je srpsko, pa i svetsko kulturno nasleđe, i jedinstven konglomerat različitih arhitektonskih i generalno umetničkih uticaja, koji zaista pokazuju gde je Srbija bila u 14. veku“, ističe istoričarka.
Ona zapaža da dosada nije bilo ovakvih udara na srpsku kultrurnu baštinu, jer su, njen utisak je, proteklih decenija Albanci više igrali na kartu islamskog i otomanskog nasleđa, koje je staro svega oko 100 do 150 godina.
„Međutim, izgradnjom katedrale posvećene Majci Terezi čini se da su oni dobili vetar u leđa, čemu u prilog govori i činjenica da je Konferencija biskupa održana upravo u toj katedrali“, navela je ona.
Prema njenim rečima, tu se postavlje pitanje odakle povezivanje sa Vatikanom.
„Recimo, turistički vodič koji je vezan za nasleđe Kosova, pokazuje ga kao ilirsko i rano albansko nasleđe, bez pominjanja vizantijskog, a kamoli srpskog uticaja. I zbog svega toga moramo na nivou državnog aparata mnogo ozbiljnije da reagujemo“, poručila Jasmina Ćirić.
