Objava predsednika SAD Džozefa Bajdena o nominaciji Džejmsa O’Brajena, bliskog saradnika državne sekretarke Madlen Olbrajt za pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, prema mišljenju analitičara, govori da je Balkan i dalje važno područje za SAD. Kako će on postati nadređeni Gabrijelu Eskobaru, aktuelnom izaslaniku SAD za Zapadni Balkan, tumači se i da bi ovo imenovanje moglo da ubrza pregovarački procesa Beograda i Prištine.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za „Vesti“ da kako se bliže američki predsednički izbori koji se održavaju krajem iduće godine, raste i pritisak na Bajdenovu administraciju da postigne neki značajniji spoljno-politički uspeh.
– Mala je verovatnoća da će ga ostvariti na sukobu u Ukrajini, ali i negde drugo na globalnom nivou, pa ne bi čudilo da poučen iskustvom Donalda Trampa, pokuša da kao i njegov prethodnik napravi neku vrstu sporazuma poput Vašingtonskog iz 2020. godine između Beograda i Prištine. Tako da negde postoji mogućnost da Bajden u želji da ostvari diplomatski uspeh pojača pritisak na Prištinu, a naročito na Beograd kako bi se postigao neki sporazum u pregovorima – objašnjava Graovac.
Da je O’Brejan, iskusni diplomata pokazuje i podatak da je u dve administracije SAD bio specijalni izaslanik predsednika. U Srbiji je prvenstveno poznat po tome što je učestvovao u pronalaženju rešenja za kraj rata u BiH i pomogao u formulisanju Dejtonskog sporazuma 1995. godine. Potom je bio i deo američke administracije tokom pregovora Beograda i Prištine u Rambujeu 1999. godine.
U osvrtu na O’Brajena, Srđan Graovac ističe da se iz svega što je radio, vidi da je čovek koji vrlo dobro poznaje region.
– Bio je upućen u dešavanja devedesetih prošlog veka na Balkanu, a njegova nova funkcija je znak da je Balkan i dalje važan za SAD i da se tu očekuje rešavanje nekih značajnih pitanja, pre svega KiM – ocenio je on.
Pritisci na Srbiju, prema rečima nekadašnjeg predsednika Izvršnog veća KiM Zorana Anđelkovića, ne prestaju. To, kako kaže za „Vesti“ nije ništa novo, ali je suština u dijalogu Beograda i Prištine.
– Zapad ima obavezu da svoje maloletno dete Prištinu nateraju da sprovede ono što je potpisala i što je deo mape puta dogovorenog u Ohridu, a to je prvo Zajednica srpskih opština. Ako ne bude pritisaka na Prištinu, onda neće biti nastavka razgovora. Ako žele dijalog i ako žele da vrše pritisak da Beograd sprovede delove vezane za Srbiju, moraju prvo da završe taj posao u Prištini – kaže Anđelković.
Suverenost na meti
Srđan Graovac je mišljenja da će pritisaka na Srbiju biti i dalje.
– Kako vreme prolazi, oni će se pojačavati. Vežba NATO na KiM je svojevrstan pritisak, jer se time šalje poruka da nismo deo njihovog tima. Ponašanje Aljbina Kurtija prema Srbiji je izazivačko, on vrši presiju, pa i represiju nad Srbima na KiM. Zapad mu toleriše, jer je i to vid pritiska na Srbiju, jer žele region kao zapadni prostor kao svoje dvorište, bez ruskog i kineskog uticaja – kaže on uz napomenu da se Srbija nije jasno opredelila i vodi suverenu nezavisnu i vojno nesvrstanu politiku.
Iz jata jastrebova
Džejms O ‘Brajen je bivši službenik Stejt departmenta i dobitnik brojnih nagrada za službu od 1989. do 2001. godine. Bio je viši savetnik bivše sekretarke Medlin Olbrajt, kao prvi zamenik direktora za planiranje politika i predsednički izaslanik za Balkan. Predvodio je podršku SAD Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
