Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar tokom razgovora s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem preneo je da Vašington očekuje da se pregovori Beograda i Prištine brzo završe.
Istovremeno je „Albanijan post“, pozivajući se na međunarodne izvore, objavio da će dijalog Beograda i Prištine teći po fazama, pri čemu bi prvi dogovor morao se okonča do 24. februara 2023. godine.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje za „Vesti“ da je Zapad hteo da završi svoje planove s Kosovom još 2007. godine i to tako što bi Srbija prihvatila Ahtisarijev plan i Išingerov model rešenja, ali se to nije desilo.
– Ako Srbija nije prihvatila tada, zašto bi to učinila sada posle toliko godina? – pita Anđelković.
On dodaje da bi bilo u redu da se plan prihvati ako je reč o kompromisu, ali je očigledno da to nije slučaj.
Providna zamka u UN
– Zajednica srpskih opština (ZSO) je tehničko, a ne statusno pitanje kako pokušavaju da ga predstave, što govori da je na delu pokušaj zastrašivanja i prevare Srbije. Više prete nego što bi stvarno uradili, jer su dovoljno pismeni da znaju da bi svet shvatio o čemu je reč – kaže Anđelković.
Zapad misli da je sazreo trenutak za rešenje po njihovoj volji, mišljenja je nekadašnji ambasador Milisav Paić.
On za „Vesti“ kaže da će Zapad raditi na dva koloseka, odnosno na tome da Beograd uvede sankcije Rusiji, što u Evropi osim Srbije nije uradila još samo Moldavija.
– Rusija je zauzeta ratom, a Zapad je demonizovao Moskvu, pa to vide kao pravi trenutak da Srbija prizna takozvano Kosovo i tako ostvare ciljeve svoje geostrateške politiku. Smatraju da u ovom trenutku Srbija ima sužen politički prostor, pa sa jedne strane dolazi pritisak za uvođenjem sankcija Rusiji čime bi se Beograd odrekao glavnog saveznika u UN, budući da Rusija pravom veta onemogućava nezavisnost takozvanog Kosova, kao i članstvo u UN – kaže Paić.
Popuštanje štetno
Prema Paićevim rečima, Srbija bi tako amnestirala agresiju NATO i pristala na nasilno odvajanje Kosmeta protivno svojim istorijskim, nacionalnim i državnim interesima. Takođe, ističe naš sagovornik, sled događaja koji nameće Zapad deo je šireg plana, a situacija u Ukrajini iskorišćena je kao okidač.
– Popuštanje Zapadu bi išlo na štetu naše države i naroda. Srbija ne sme da učini ni jednu od te dve stvari koje se zahtevaju jer je bila žrtva sankcija i žrtva agresije – zaključuje Paić.
Pritisci bez efekta
Paić ističe da se Zapad ponaša kao da se srpski narod ne seća NATO agresije 1999. godine. On kaže da pritisci imaju suprotan efekat, odnosno da jačaju antizapadno raspoloženje u srpskom narodu i smanjuju entuzijazam za ulazak u EU.
– Ovim zahtevima Zapad Srbiji čini istorijsku nepravdu. Sad su se setili teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pa bi da izoluju Rusiju. Ta njihova igra proizvela bi šire međunarodne reperkusijama, jer bi to bila politička i moralna kapitulacija Srbije s posledicama i po Republiku Srpsku i ulazak BiH u NATO – kaže Paić.
Prvo ZSO
Iz Kabineta predsednika saopšteno je da je Vučić u razgovoru s Eskobarom još jednom istakao punu posvećenost Srbije nastavku procesa dijaloga i rešavanju otvorenih pitanja Beograda i Prištine, s akcentom na potpunoj primeni do sada potpisanih sporazuma u Briselu (formiranje ZSO) i poštovanju međunarodnog prava.
Kako se navodi, Eskobar je rekao je da očekuje da se dijalog o svim otvorenim pitanjima i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa nastavi dinamično i konstruktivno, što je značajno za građane, mir, stabilnost i napredak regiona.
Sprema se novi Dejton
Portal „Albanijan post“ prenosi želje svojih međunarodnih izvora da Srbija u toj prvoj fazi dogovora ne bi menjala svoj Ustav po kome je Kosovo neotuđivi deo njene teritorije, a Priština bi morala da krene sa formiranjem ZSO. Pri tom, ZSO ne bi imala status nevladine organizacija, već bi bila u okviru ustava i zakona takozvanog Kosova. U slučaju dogovora predviđeni su finansijski paketi kao nagrada, a u suprotnom sledi „teška batina“.
„Albanijan post“ navodi da je Eskobar predstavio ovaj model u Prištini, a u slučaju odbijanja dogovora, postoji alternativni scenario po kom bi Zapad preuzeo ceo proces u svoje ruke.
Način za ubrzanje pregovora jeste da se lideri i pregovarački timovi okupe na jednom mestu i za nekoliko dana postignu dogovor, slično kao što je to učinjeno povodom Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine. „Albanijan post“ navodi da je Eskobar stavio do znanja Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću da bi ovu temu trebalo zatvoriti pre prve godišnjice ukrajinskog sukoba, kako bi SAD, NATO i EU pokazale jedinstvo, spremnost i moć u podršci Kijevu.
Ambasadori pred Vučićevim vratima
Susreti Vučića i Eskobara su intenzivirani u avgustu kada su se sreli tri puta, pa su analitičari prognozirali vruću političku jesen vezano za KiM. Njih dvojica su se sreli 17. u Briselu, pa 25. avgusta u Beogradu, a potom i krajem meseca na Bledu.
Na Instagram nalogu predsednika Srbije navedeno je da je Vučić sada sa Eskobarom imao važan razgovor o svim aktuelnim dešavanjima i otvorenim pitanjima u dijalogu uz insistiranje na punoj primeni do sada postignutih sporazuma, kao i međunarodnog prava.
„Srbija, kao ozbiljna, pouzdana i odgovorna zemlja, nastavlja borbu za očuvanje svog naroda i zemlje ulažući maksimalne napore u cilju očuvanja mira, stabilnosti i napretka celog regiona“, navodi se na Instagramu.
Inače, prenose se saznanja da su u Predsedništvo Srbije stigli hitni zahtevi ambasadora Kvinte (SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije ) za razgovor sa predsednikom Vučićem, ali i identičan zahtev je stigao i od ambasadora Rusije Aleksandra Bocan Harčenka.
