Činjenica da je baš Nemačka od zapadnog sveta dobila nalog da smiri večito uzburkani i zavađeni Balkan objašnjavana je od strane izveštača koji su pratili dvodnevnu blic-turneju svog kancelara tokom koje je posetio čak pet država, da je Olaf Šolc političar koji u ovakvim teškim misijama ume da „ponudi nadu sagovornicima, ali da je naišao na blokade“. Navodi se da je on lično preuzeo ovaj težak diplomatski posao kao svoju obavezu. Nemački novinari priznaju da je istinski vrhunac Šolcove turneje bio kratki boravak u Beogradu i susret s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Neuspeh u Beogradu“, glasio je moto izveštaja ARD i takvu ocenu odmah objašnjavaju odlučnim odbijanjem Vučića da obeća priznavanje državnosti otcepljenom delu teritorije Srbije. Uz to, nije prošao ni zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji. U pomenutom izveštaju se ovo komentariše rečenicom da sa srpske strane nije bilo ni najmanjeg znaka da će Beograd odustati od dosadašnje politike (koju nazivaju „cik-cak kursom između EU i Rusije), niti da će ekonomska moć EU uspeti da umanji uticaj Rusije na Srbiju kao ključnu zemlju Zapadnog Balkana.
Najuticajniji nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ piše da Šolc poznaje Vučića još od 2016. kada su se sreli u Hamburgu gde je sadašnji kancelar tada bio gradonačelnik. O nemačko-srpskim odnosima navodi se da su pre svega ekonomski veoma bliski. Nemački investitori su najveći poslodavci u Srbiji jer se mnogo kompanija tamo preselilo i odatle snabdeva nemačku industriju, napominjući da su po pravilu zadovoljni okvirnim uslovima poslovanja u toj sredini. Međutim, politički odnosi stagniraju, primećuje dopisnik Mihael Martens koji važi za izuzetnog poznavaoca prilika u Srbiji. On to objašnjava ne samo krivicom Nemačke, već tzv. „evropskim perspektivama“ Zapadnog Balkana koji su se poslednjih godina pretvorili u farsu, pa niko više u regionu ne veruje u to i ne usklađuje domaću politiku.
Inače, crvena nit u izveštajima novinara nemačkih medija bila je tvrdnja da je od izbijanja rata u Ukrajini Zapadni Balkan „enormno mnogo dobio na značaju“. Međutim, to nije nikakva pohvala već znak da Zapad strahuje od mogućih novih sukoba u tom „zadnjem dvorištu Evrope“, kako je posprdno izjavio vodeći političar jedne baltičke državice sa minornim uticajem na tok istorije.
Šolc je pohitao u region, pored ostalog, i da bi „pogurao“ otpočinjanje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom o ulasku u EU. U izveštajima o dometima ove misije se, pored ubrzavanja procesa koji je blokiran gotovo dve decenije, ipak napominje da je vruća tema bio sve oštriji politički sukob Bugarske i Severne Makedonije.
Najmanje o Prištini
O poseti Prištini se najmanje izveštavalo. Pominjane su samo rečenice Olafa Šolca kojima je tražio priznavanje Kosova i što je obišao 65 nemačkih vojnika u sastavu Kfora. Ove Nemce u uniformama posećivala je u poslednje vreme ključna trojka iz Berlina: šefica diplomatije Analena Berbok, ministarka odbrane Kristin Lambreht i sada kancelar Olaf Šolc. Niko od gostiju nije mogao da im kaže koliko će još ostati tamo.
