Misija Mreže nevladinih organizacija Republike Srpske je pomoć građanima i na tom putu dugom deceniju, realizovali su više značajnih projekata u koje su bili uključeni brojni volonteri. Batrić Šekara, izvršni direktor Mreže NVO koja okuplja 74 članice, s ponosom izdvaja rad na edukaciji i pomoć stanovništu RS u ostvarenju prava, ali i tokom velikih poplava 2014. i pandemije korona virusa.
– Aplicirali smo za održavanje prve, a sada i druge konferencije koje su važne, jer poboljšavaju dijalog institucija i organizacija civilnog društva. Izradili smo sporazum o saradnji institucija i civilnog društva i predložićemo ga nadležnima. Očekujemo da iz toga proistekne kvalitetnija saradnja i bolji status samih udruženja, ali i konkretni rezultati za građane – objašnjava Šekara i najavljuje drugu regionalnu konferenciju u junu, na koju su pozivana udruženja iz RS, Srbije i Crne Gore i predstavnici institucija, različitih NVO i medija.
U toku je živa aktivnost na projektu očuvanja identiteta sarajevskih Srba koji je, kako ističe, od izuzetnog značaja za identitet Srba u RS i BiH.
– Reč je o projektu koji ukazuje na viševekovni život Srba u Sarajevu i svi predmeti koji to dokazuju moraju da budu sačuvani. Treba da budu pravilno zavedeni i da se nađe prostor gde će stajati – priča Šekara i nada se da će naići na razumevanje institucija i lokalnih samouprava, jer je to jedan od nacionalnih interesa.
Taj projekat će sada dobiti konture formalnih predloga, uobličavanja i medijske promocije, a plan je da se pokrenu druge konferencije i ukaže na važnost očuvanja kulturnog nasleđa sarajevskih Srba.
Šekara kaže da su projekat pomoći građanima da ostvare svoja prava realizovali kada su na terenu uočili da brojni ljudi ne znaju svoja prava i kako da ih ostvare.
– Veliki broj njih naročito u istočnom delu RS nema pristup aplikacijama ili ne zna kako da ostvari prava iz socijalne oblasti, boračke zaštite i nekih prava iz domena penzionog i invalidskog osiguranja. Formirali smo stučne timove pravnika i ekonomista koji su do sada odgovorili na više od 900 pitanja pravne i druge vrste, za par hiljada građana.
Radili su na izgradnji sportske i druge infrastrukture i jednog mosta.
– Bili smo inicijatori sastanaka međunarodnih organizacija i opštine Pale uoči održavanja Evropskog festivala mladih, 2019. i tako postali deo projekta izgradnje pristupnog mosta na dvorištima prema vijatlonskoj stazi gde je bila Mala olimpijada sa 30 zemalja učesnica. Iznos projekta 125.000 KM, a sredstva je obezbedio USAID.
Naš sagovornik kaže da pomažu pojedincima i udruženjima, a novac dobijen na više načina ulažu u projekte korisne za građane. Stiže im od donatora, sakupljanjem sredstva putem priloga, članarine i pružanjem određenih usluga. Rade i pisanje projekata na komercijalnoj osnovi za preduzeća, opštine, izrađuju elaborate, analize, istraživanje javnog mnjenja…
– Pare od toga idu na bavljenje humanitarnim radom i za podršku medijima. U godini korone, obezbedili smo novac za pomoć novinarima i novinarskim udruženjima da bi prebrodili krizni period i nastavili profesionalnu misiju – priča Šekara i ističe da puno toga rade i volonterski.
Poplave 2014. bile su prvi organizovani nastup volontera, a njihov doprinos u sakupljanju životnih namirnica i opreme, bio je nemerljiv.
– Na stotine volontera je tada priteklo u pomoć građanima. Da nije bilo toga, broj žrtava od poplava bi se sigurno bio veći. Sa pandemijom korone među prvima su se odazvali volonteri koji su obezbeđivali zaštitna i higijenska sredstva i nesebično se stavili na raspolaganje građanima, pogotovu starijim, penzionerima i invalidima.
Besplatna edukacija
Šekara najznačajnijim smatra rad i rezultate na obrazovanju, jer kako kaže, pružanje besplatne edukacije i usavršavanje, ljudima otvara prozor u svet. Objašnjava da se najviše bave lokalnim zajednicama, jer se jer u njima u suštini odvija život.
– Organizovali smo desetine edukacija u 74 naše članice, izvršili veliki broj obuka za udruženja i pojedince koji su sertifikovani za pisanje projekata i izradu ekoloških elaborata. Osposobljeni su da pomognu svojim lokalnim zajednicama i u njima prave novu dodatnu vrednost.
Uvažiti civilni sektor
Na konkursima su nudili projekte, neki su usvojeni, a neki ne.
– Na tom polju nemamo veće zamerke, ali ćemo se truditi da pravilnici o dodeli sredstava za organizacije civilnog društva budu transparentnijii i da one sa rezultatima budu uvažene, priznate i dobiju svoje mesto, jer mogu da učine još više – kaže Šekara koji smatra da bi sredstva za civilno društvo treba da budu veća.
Saradnja sa Srbijom
– Pohvalio bih saradnju sa Palama, Istočnim Sarajevom, ministarstvima u Vladi RS, a posebno sa Upravom za saradnju sa Srbima u regionu i dijaspori i njenim direktorom Arno Gujonom koji je na našoj prvoj konferenciji bio gost. Organizovali smo promociju njegove knjige, „Svi putevi vode ka Srbiji“ i izložbu o humanitarnoj organizaciji Solidarnost za Kosovo koju vodi kako bi građanima pokazali šta je sve to udruženje uradilo za Srbe na KiM – priča Batrić Šekara.
