Pokušaji da se međunarodnoj javnosti predstavi da Srbija pokušava da kroz Zajednicu srpskih opština na Kosovu napravi novu Republiku Srpsku su samo jeftin pokušaj zamene teza koje privremeni organi samouprave u Prištini pokušavaju da nametnu. Srbija će nastaviti da radi ozbiljno, mudro i odgovorno u zaštiti i jačanju naših nacionalnih interesa, a posebno kad je reč o o našem glavnom, najvažnijem i najvećem državnom i nacionalnom pitanju, a to je Kosovo i Metohija. Nećemo isprovocirati bilo koju reakciju koja bi na nas svalila bilo kakvu krivicu, ali ako neko udari na nas, mora da bude svestan i spreman da mi nismo neko ko će ćutati već će se boriti za svoja prava.
Ovo u intervju za „Vesti“ poručuje Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije.
Povod za razgovor bio je državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu u okviru koga je u sedištu MSP organizovana svečana dodela nacionalnih priznanja uglednim pojedincima iz dijaspore i regiona koji su doprineli promociji Srbije u svetu.
Crta buntovnika
Zašto je bilo bitno obnoviti dodelu godišnjih nacionalnih priznanja MSP za dijasporu i Srbe u regionu?
– Veoma je važno da u našoj državi postoji nešto što je sklonost ka prepoznavanju i nagrađivanju onoga što je dobro, kvalitetno i na čast i ponos čitavom srpskom narodu. Kao narod odavno smo prestali da brojimo našu dijasporu u desetinama ili stotinama hiljada. Danas su to milioni Srba u celom svetu. Taj veliki broj naših ljudi koji živi van granica naše zemlje jeste ogroman, neiskorišćeni potencijal i Srbije i čitavog Srpstva. Reč je ne samo o velikom broju časnih, čestitih i radnih ljudi već i o velikom broju onih koji su u svojim profesijama dosegli svetske visine. Svi oni su odani svojoj matici i neretko im je veća čast da dobiju priznanje, ovde u Srbiji, u našoj prestonici, nego da prime bilo koju svetsku nagradu koju zasluže. Nažalost, u Srbiji se malo zna o tim ljudima. Otuda je i smisao ovih nacionalnih priznanja, a svako nosi naziv jednog od naših istorijskih velikana koji je jedan deo svog života proveo u dijaspori, da nagradimo one koji vredno, čestito i dobro rade, sve one koji su „broj 1“ u svom poslu u državama gde su trenutno. Ali smisao ovih priznanja jeste i da upoznamo Srbiju s tim ljudima, da ih još više povežemo sa svojom otadžbinom jer svaki taj naš čovek je istovremeno i ambasador Srpstva ma gde da radi i gde god da živi. Oni svojim delima pokazuju celom čovečanstvu da su Srbi narod pobednika.
Nedavno ste izjavili da treba prekinuti da se od Srba pravi „gubitnički mentalitet“?
– Tako je. Srbi nisu gubitnici. Srbi kao narod i Srbija kao država su dovoljno jaka činjenica da smo mi pobednici. A vekovima su hteli da nas brišu s političke i geografske karte Evrope i sveta. Vekovima su pokušavali da ne postojimo. Podsetiću vas, pre nešto više od 100 godina kad su austrougarski okupatori zauzeli Beograd, štampali su umrlice na kojima su objavljivali da je Srbija umrla. Srbija je vaskrsla, nije umrla i Srbi nisu narod gubitnika nego narod pobednika. Pre 103 godine ime Srbije je zasijalo zlatnim sjajem, a zlato ne može da se pokvari. Jednom zlato, uvek zlato. To što smo bili i pre 200 godina, to što smo bili i pre 217 godina u Prvom, pa i u Drugom ustanku kada smo se borili za oslobođenje ili ujedinjenje, a zatim i ono što smo bili u Prvom i u Drugom svetskom ratu, to smo i danas. To su Srbi. Treba da se borimo i da pobeđujemo na svakom koraku, kao što Srbija danas i pobeđuje i u ekonomiji, pa je broj 1 u svetu po privlačenju direktnih stranih investicija per capita, država koja smanjuje nezaposlenost, gradi auto-puteve, bolnice, škole, fakultete… Srbija je danas stala na svoje noge i to je dokaz da smo pobednici. Srbi u sebi imaju tu crtu buntovnika i ta crta nam je često u istoriji pomagala da istrajemo, ali i da u svom genu imamo izraženu crtu pobednika. I u tome ćemo uspeti ma koliko da se trudili neki, a nažalost ima ih i u Srbiji, da šire taj gubitnički duh. Naša rešenost i naša želja jeste da ne pristajemo da nam bilo ko prišiva gubitnički mentalitet i zato je toliko važno da se borimo i da ne stajemo. To je recept. Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, bio je datum kad su Srbiju 1918. godine svi otpisali, kada nije imala više svoju teritoriju. Ali ta rešenost, ta borbenost, taj srpski borbeni duh su prevagnuli i Srbija se vratila na velika vrata i pokazala svima da postoji i da nikome nije uspelo da je uništi. Zato je važno da negujemo taj duh i da ga jačamo i promovišemo na svakom mestu.
Ne pravimo RS na Kosovu
Mnoge je iziritirala vaša izjava da najmanje još desetak zemalja razmišlja o povlačenju priznanja Kosova?
– Nije mi bio cilj da bilo koga „iziritiram“, već da radim posao koji mi je poveren kao ministru spoljnih poslova, a to je borba za zaštitu i jačanje naših nacionalnih interesa, posebno kad je u pitanju naše glavno, najvažnije i najveće državno i nacionalno pitanje – pitanje Kosova i Metohije. I nastavljamo da se borimo za naše interese i činićemo to svakom prilikom. Ali, istovremeno to znači i da nećemo isprovocirati bilo koju reakciju koja bi na nas mogla da svali bilo kakvu krivicu. Međutim, ukoliko neko udari na nas, mora da bude svestan i spreman da mi nismo neko ko će ćuti već da ćemo se boriti i raditi u interesu svoje države i svog naroda.
Ovo smo vas pitali zato što je Vjosa Osmani pre nekoliko dana ustvrdila da Srbija planira da preko Zajednice srpskih opština na Kosovu napravi drugu Republiku Srpsku. Pokušava li to Srbija?
– Srbija ne pokušava da na Kosovu i Metohiji napravi Republiku Srpsku zato što je Republika Srpska međunarodno priznati entitet u okviru Bosne i Hercegovine, a srpski narod konstitutivni narod u BiH. Istovremeno, Kosovo i Metohija su po Ustavu Srbije, u našem ustavno-pravnom sistemu autonomna pokrajina koja je od 1999. pod privremenom civilnom upravom Ujedinjenih nacija. Gospođa Vjosa Osmani je državljanka Republike Srbije i prema tome svaka insinuacija za pravljenje Republike Srpske na Kosovu je samo jeftin pokušaj zamene teza koje privremeni organi samouprave u Prištini pokušavaju da nametnu.
Čini se da zvaničnici iz Prištine više nemaju želje za dijalogom. Grešimo li?
– Nije samo da nema želje za dijalogom već kod njih nema želje za izvršavanjem svih onih obaveza koje su u okviru dosadašnjih dijaloga preuzete. I to nije tajna, to prištinski zvaničnici iznose i tvrde na svakom koraku. Vidimo da takvo ponašanje za sada ne nailazi na reakciju onih koji su garant sprovođenja svih postignutih dogovora i sporazuma. Ali, i pored toga, Srbija će i dalje nastaviti da se ponaša ozbiljno, mudro i odgovorno i neće da reaguje na provokacije onako kako to žele oni koji provociraju. Srbija će nastaviti da radi onako kako to radi ozbiljan, mudar i odgovaran partner u procesu dijaloga jer ,naravno, ostajemo posvećeni dijalogu.
Svaka čast „Vestima“!
„Vesti“ su počele da izlaze i u otadžbini, na ćirilici. Koliko je bitno za Srbiju da sazna za aktivnosti svoje dijaspore?
– Ne samo da je bitno već je to izuzetno važno. Matica neretko ne zna šta se uopšte u dijaspori dešava. I dodeljivanje priznanja koje smo upriličili povodom Dana primirja imalo je za cilj da otadžbinu upozna s onim šta naša dijaspora radi. Mi u našoj otadžbini nismo ni svesni kakve bisere ljudskog uma je iznedrio srpski narod među našim pripadnicima u rasejanju. „Vestima“ svaka čast i priznanje za to što ih svakodnevno približavaju javnosti i uveren sam da će naše Ministarstvo, koje vam je i najbliže, nastaviti da održava ozbiljnu komunikaciju i da podržava vašu želju i vaše delovanje na tom planu da maticu upoznajete s onim što dijaspora radi.
Da budemo kao Novak
Govoreći o Srbima kao pobedničkom narodu, Selaković je istakao da Srbija želi da nastavi da niže uspehe.
– Danas, kad hvala Bogu ratova nema, kad smo u miru, želimo da nastavimo da i u miru pobeđujemo. Da pobeđujemo kao što naš Novak pobeđuje u tenisu, kao što naše košarkašice i odbojkašice pobeđuju, kao što naši medicinari pobeđuju COVID-19, kao što naši naučnici pronalaze lekove, kao što su se borili profesori nikšićke gimnazije štiteći srpski jezik i ćirilično pismo i ne želeći da to prepuste nekoj stihiji i nekom drugom jeziku i pismu – ukazuje ministar Selaković.
Dok pamtimo, dotle postojimo
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je na Dan primirja u Prvom svetskom ratu posetio u Solunu Srpsko vojničko groblje Zejtinlik gde je položio venac i naglasio da je Srbija platili veliku cenu da bi danas živela u suverenoj, slobodnoj i uspravnoj državi.
– Srbija se i danas bori za čast i slobodu sebe i svoga naroda na svakom mestu, i pobeđuje u ekonomiji, u prosveti, u sportu, pobeđuje na svim poljima, a tu današnju pobedu omogućili su nam naši slavni preci pobedom pre 103 godine, 11. novembra 1918 – rekao je Selaković i dodao da je ovaj datum srpski dan pobede, kada se Srbija zlatnim slovima upisala u istoriju sveta.
– Dokle to budemo radili i dokle se budemo sećali, dokle budemo pamtili, dotle ćemo i postojati. Činjenica da danas postojimo, to što stojimo ovde, što postoji i uspravno stoji naša slobodna i suverena Srbija je činjenica koja dokazuje našu pobedu – rekao je šef srpske diplomatije.
On je zajedno da direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arnoom Gujonom dodelio nacionalno priznanje „Majka Srbija“ Đorđu Mihajloviću, čuvaru srpskog vojničkog groblja.
